Ekološka šteta veća od ekonomske
Generalna skupština Organizacije nacionalnih parkova Evrope Europark održava se od danas do 26. septembra u blizini Štutgarta. Nacionalni park Đerdap predstavlja Slaviša Božinović, predsednik Upravnog odbora najvećeg nacionalnog parka u Srbiji i jednog od najznačajnijih i najlepših u Evropi.
Đerdap je nedavno zahvatio veliki požar, kolika je šteta?
- Tek predstoji procena. Ekonomska šteta, odnosno vrednost drvne mase koja je izgorela biće utvrđena, međutim nemerljiva je šteta po životnu sredinu budući da je uništeno stanište biljnog i životinjskog sveta na potezu koji je goreo, što će imati dalekosežne posledice po ekosistem.
Lična kartaPovršina Nacionalnog parka je 63.608 ha, a zaštitnom zonom obuhvaćeno je 93.968 hektara. Fenomen ovog područja je grandiozna Đerdapska klisura. Park se prostire na oko 100 km desne obale Dunava od Golupca do Karataša kod Kladova. Na prostoru parka opstaje preko 1.100 biljnih vrsta. Tu su i mnogi arheološki nalazi i kulturno-istorijski spomenici. |
Koliko šume je izgorelo i gde?
- Izgorelo je više od 60 hektara, mahom podmlatka bukove i hrastove šume na Šomrdi, u ataru sela Boljetin, na granici opština Majdanpek i Golubac, 25 kilometara zapadno od Donjeg Milanovca. Predstoji nam saniranje posledica, pošumljavanje i obnova flore i faune. Pošto je Nacionalni park Đerdap i Prirodnjački muzej sa mnoštvom biljnog i životinjskog sveta koji predstavljaju raritet sa 50 tipova retkih vrsta sisara, kao i 35 biljnih vrsta koji su ostatak iz prastarih vremena, biće potrebno mnogo vremena da se obnovi i uspostavi prvobitna ravnoteža ekosistema.
Da li je ekosistem ugrožen otvaranjem rudnika zlata Čoka Marin u ataru Jasikova kod Majdanpeka?
- To su spekulacije. Kompetentni ljudi i nadležna ministarstva dali su saglasnost za otvaranje ovog zlatonosnog rudnika. Oni moraju da vode brigu o ekološkom faktoru i zdravlju ljudi. Polimetalična ruda, koja sadrži više od 10 grama zlata i oko 100 grama srebra po toni, neće se topiti u Boru da se eventualno ne ugrozi zdravlje ljudi, već u Kazahstanu, u specijalnoj topionici, pošto u rudi ima i bakra, olova, cinka, žive, kadmijuma...
Šta sve treba učiniti da se zaustavi odliv žitelja iz Homolja i pospeši povratak onih koji su u inostranstvu?
- To nije problem samo Nacionalnog parka Đerdap, već države, kako da se zaustavi fluktuacija selo-grad. Sela su staračka, i to ne samo u istočnoj Srbiji, kod nas je to možda izraženije. Najodgovorniji ljudi u Republici Srbiji trebalo bi da obrate pažnju na taj problem.
Da li će biti uvedene ulaznice za Nacionalni park Đerdap?
- Za sada ne jer bi nastali veliki problemi. Tu je Dunavska magistrala, putni pravac koji sa Beogradom povezuje Kladovo, Tekiju, Donji Milanovac, Golubac i sela na tom potezu. Bilo da se radi o nama ili drugom poslovodstvu Nacionalnog parka, moraće svi to da imaju u vidu, pre svega kada su meštani u pitanju. Mnogi od njih su u inostranstvu i ako očekujemo da se vrate i ulože kapital u zavičaj, ne treba im dodavati nove namete.
Svi oduševljeni ĐerdapomKad je reč o Europarku, imamo odličnu saradnju u turizmu. U maju smo ugostili više od 250 predstavnika iz 27 zemalja i oni nisu krili oduševljenje onim što su videli i doživeli na Đerdapu. Nastojaćemo i u Štutgartu da promovišemo Đerdap i intenziviramo saradnju sa drugim nacionalnim parkovima, a ovde ćemo sa lokalnim stanovništvom produbljivati saradnju u afirmaciji seoskog turizma, da gosti osete mentalitet našeg kraja, dožive naše običaje - ističe Božinović.
|