Amerikanci nam odavno skinuli gaće

Toplo, vazduh težak, ne može da se diše na gradskoj pijaci u naselju Tekija. Prodavci, seljaci iz okolnih moravskih i planinskih sela zauzeli tezge i mesta, neki još dan ranije, u petak, a neki u zoru, čim je počelo da svanjava. Prati ih od rano ujutru kafana na pijaci, koju zbog vlasnika sa nadimkom poznatog fudbalera, svi zovu "Kod Mrkelu".

Nismo glupi ali smo očajni: Kafana "Kod Mrkelu"

 

Skara se dimi, para nozdrve i prvi zaljubljenici u pljeskavice i dobru domaću, čuvenu šljivovicu iz sela Ristovac - Zlatnu lulu, odlaze po dozu.

Vremena su teška, narod nema para i sve je manje zarade za prodavce na pijaci. Za kupce, isto došla teška vremena.

- Lako je vama seljacima. Doteraše nas političari pred svršen čin - da se umočamo (upišamo) u gaće od uplu (upale mozga) koja nas snađe kad se snebivamo po kući bez dinara. Svi traže, žena nezaposlena, svi kradu, a ti zevaš u televizor, gledaš turske serije i roniš suze, barabar sa ženom. Deca, viču: "Daj, bre ćale za jednu kafu, kako nemaš, što se ne utepaš (ubiješ) kad ne možeš da vodiš brigu o porodici" - briše graške znoja s čela, jedan od kupaca.

- Kako, bre, lako? Nosimo krpene gaće i, a na čarape nam izleteli palci, samo što se ne vidi. Ako prodam pedeset kilograma na konju sam, ko da kupi, sve što može da mrda i ima parče zemlje zabolo mali plastenik u zemlju pa sadi. Evo 50 kila po 25 dinara, to je 1.250 - ljuti se prodavac paradajza iz sela Vrtogoš.

Robe je na tezgama, pored tezgi u korpama, džakovima, na šatorskim krilima. Ima najviše paprike i papričica, svih vrsta, i paradajza...

- Neka nam para ostane u džep, neka ima za sveće, danas da umreš je luksuz jer je najskuplje, a ujedno najizvesnije, pa ti vidi. Od vas, seljaka, ne možemo zimnicu da napravimo - jedan kupac započinje svađu.

- Zašto zbog nas, mi vas hranimo, jedini plaćamo porez, od naše pare krpe vam sokake, cevi za vodu kad vam puknu. … Ne znate šta ćete od besa, nikad niste cenili seljaka - odgovara ironično prodavac iz Trebešinja.

- Prvo, trujete nas, jer sve prskate da bi što pre stasalo za prodaju, a drugo, ne što se pravite ludi, vi glasate za ove političare u Beogradu, što kopaju rupu od dva metra. Sve vam ne valja, a kad dođu izbori noge ćete da polomite da glasate. Navikla seljačka guzica da je vlast jaši, pa zašto da menja - kaže jedan sredovečan kupac, bivši radnik propale fabrike obuće "Koštana", koji psuje pregovarače o carinskom pečatu na Kosovu i Metohiji.

Seljak se ne miri sa konstatacijom bivšeg "Koštaninog" radnika.

- Za koga da glasamo kad svi su isti. Koja je razlika između Tadića, Nikolića, Dačića i Dinkića? Ko god da dođe gleda prvo da napuni svoj džep, svi povezani kao creva, niko za ništa ne odgovara. Seljak nije budala, zna da će svi da zalete pred izbore u sela. Tad što im otmemo, to će je u naredne četiri godine. A, posle svi smo u božje ruke - i oni koji bacaju hleb u kante i oni koji ga sanjaju - drži govor, sav ustrepteo prodavac krompira.

Žali se da su sela na izdisaju, da su mnogi radili po vranjskim fabrikama, da sada više gluvare po gradu, nego da pljunu u ruke i krenu da se bave poljoprivredom, onom sitnom da bi preživeli.

- Mlade puškom ne možeš da nateraš da rade, i na selu je kao u gradu. Nas, bre, politika mnogo ne interesuje. Boli nas za onog visokog (Borko Stefanović) šta potpisuje o Kosovu. Nismo mutavi, znamo da mu je pero u ruke stavio Tadić, a na Tadića mastilo su dali belosvetski jebivetri. Deru se kao nedodrgavi (blesavi): "Ako ne uđemo u Evropu, gotovi smo"! Vidimo procvetaše komšije Bugari, dolaze kod nas i prodaju stvari iz kuće na pijacu, a deca im čisteklozete po Italiji i Španiji - ljut je prodavac iz Trebešinja.

Seljak iz Pavlova priča kako su prošli na poslednjim izborima:

- Tek će da krene igranka. Ko plati kartu taj će da igra. Isto nam se hvata, ko će da pobedi. Tadić i njegovi, imaju malu prednost u početak. Gledaj ga, bre, liči mu. Priča kao navijen, a ništa ga ne razumeš. To je to! Onaj Nikolić se usukao kao pritka (motka) za potpiranje paradazja. Dačić kao lopta, lepo priča ono što Tadić neće, a trebalo bi. Vučić naduje one usne kao naši trubači i ne znaš da li je za Tadića ili protiv. Velja i Koštunica zapeli za Kosovo kao da mi nismo. Ama, neka kažu kako da ga odbranimo kad su nam Amerikanci skinuli gaće još 1999. godine. Šešelja ne pustaju iz Haga jer znaju kad se vrati, kreće narodna revolucija. Ako se samo još jedanput vrati 1945. godina, lele, lele, da nisam u kožu ovih biznismena-mafijaša što se iživljavaju po Vranju i svuda po Srbiji - kaže prodavac sira i mleka koji podržava seljačko biračko telo.

"Kod Mrkele", u kafani frekvencija znatiželjnih ljubitelja dobre kapljice i pljeskavice je velika. Nema mesta za sedenje, stoji se u red. Dečko konobar, viče da je rakija pri kraju. "Piju kao da im je poslednje, brzo da naručimo novu turu".

Neko hvata predstavnika medija za rukav i mrmlja:

- Ma, pustite ove budale, za njih je politika da im neko od čelnika dođe u selo, potapše ih po ramenu i pita: "Kako je, domaćine"?, a oni upišaju se se od radosti: "Dobro je, moglo bi malo bolje"! "Biće, biće, šta te muči, slobodno reci"! "Pa, deca ne rade nigde, od bašte ne može da se živi"! "Ne brinite, radiće, samo neka prođu izbori, javite se". Eto, to ti je suština seljačke gluposti!