Kako je srpski seljak i u krizi sačuvao dušu
Draganu Vuksanoviću sa Rajca je izgorela štala, oko 3.000 bala sena, stočna hrana, neke poljoprivredne mašine, ali komšije su spasle stoku, traktor i donele novu građu.
Srpski seljak ume u svađi oko stope preorane međe olako da podigne sekiru i na rođenog brata, sudovi u Srbiji su zatrpani predmetima u kojima se seljaci tuže oko svega i svačega.
Hoće seljak, ma koliko imao šume, da odseče ražanj u tuđem zabranu i eto svađe, hoće da prepreči put i da ogradi izvor da bude samo njegov, hoće srpski seljak da uradi svašta, desi mu se i da namerno zakine na kantaru kad prodaje prase ili jagnje za slavu, a ume da bude i čovek kad god zatreba.
Kad je nedavno požar zahvatio domaćinstvo Dragana Vuksanovića, mladog seljaka iz sela Gornji Braetići na planini Rajac, za svega nekoliko minuta Dragan je izgubio skoro sve što je imao.
Izgorela je štala, oko 3.000 bala sena, stočna hrana, neke poljoprivredne mašine i mnogo toga što su sticali on i njegov pokojni otac Đile.
Požar se dogodio u gluvo doba noći.
- Samo sam stajao i gledao, ali tada su dotrčale komšije kao bez duše.
Neki bosi, Dragutin sa jednom kondurom jer mu je druga ispala negde usput, Miladin došao sav izgreban jer je birajući prečicu da dotrči što pre upao u neku vrzinu, komšija Zoran tek kada je stigao shvatio je da je u donjem vešu. Neki su pristizali traktorima, drugi kolima, kako je ko znao i umeo došao je da pomogne da ugasimo stihiju.
Dok je vatra još besnela, komšije su iz staja izvodile krave i ovce, drugi su spasavali traktor i druge mašine, i da nije bilo njih, sve bi se pretvorilo u pepeo i dim. Tek pred zoru vatrogasci su uspeli da nadvladaju vatru, posedali smo svi onako osmuđeni i izgaravljeni i čekali da se razdani kako bismo videli posledice požara.
Bilo je užasno, ali bilo bi gore da nije ljudi iz čitavog sela koji su dojurili da mi pomognu - bez daha priča Dragan koji je još uvek pod ustiskom onoga što se dogodilo u njegovom domaćinstvu, ali i onoga što je usledilo.
Sledećeg jutra u Draganovo dvorište počeli su da pristižu nepozvani seljani da raščišćavaju zgarište, a za njima je išla kolona na traktorima koji su dovozili trupce. Odsekli su ih u svom zabranu za građu.
- Bio sam u čudu jer je bilo i onih sa kojima sam bio u zavadi, ali je sad sve zaboravljeno. Jedan od njih sa mnom nije govorio nekoliko godina posle neke bezazlene čarke, ali i on je odsekao najbolja stabla iz svoje šume, dovezao ih, ćuteći istovario trupce za struganje građe i bez reči se vratio - priseća se Dragan Vuksanović.
U šumadijskim selima u toku su važni poljoprivredni poslovi, ali na leđima srpskog seljaka lomi se nesposobna država već godinama, pa zna seljak šta znači kad ti sudbina odnese imovinu.
Komšija Zoran Glišović kaže da mora da se pomaže kad nekog zadesi nesreća:
- Bez ikakvog poziva okupili su se svi iz sela koji se razumeju u majstorske poslove, a nudili su se i mnogi drugi.
Krov je bio izrezan za jedan dan, koliko nam je trebalo vremena da zgradu pokrijemo crepom.
Jeste velika nesreća i velika šteta, ali to što je zadesilo Dragana nas je ujedinilo i pokazalo da srpski seljak ne misli samo na svađe i sudove. Mislim, ne možemo mi bez toga, ali kada se oko nečega ujedinimo, mnogo je lepše.
Dogovorili smo se da svaki domaćin Draganu dotera po pedesetak bala sena i tako ćemo rešiti i problem ishrane Draganove stoke u toku zime.
O nama seljacima se govori i ovako i onako i u svemu ima pomalo istine, ali istina je i to, a to se videlo i na ovom primeru, da je srpski seljak sačuvao dušu i osećaj da pomogne drugima u nevolji.
Ono što je vatra odnela selo je obnovilo za samo tri dana.
Evri za pomoć
- Mnogi su mi donosili i novac. Neko 30, neko 10, neko 50 evra, onoliko koliko im se zateklo u kući, a Radojica Marić, prijatelj mog oca iz detinjstva, koji živi na sasvim drugom kraju sela, doneo mi je 100 evra uz reči da nema toga što srpski seljak ne može da popravi ili ponovo izgradi - širom se osmehuje Dragan. |
