"Što je dozvoljeno Bogu, nije volu"

"Minimalna plata sudije u Hagu je 30.000 evra mesečno, međutim oni ne bi umele da presude ni običnu fudbalsku utakmicu, jer većina ima tridesetak godina i nimalo iskustva," kaže za "Vesti" Toma Fila, jedan od najpoznatijih beogradskih advokata i prvi branilac iz Srbije kojeg je, odmah po osnivanju, angažovao Haški tribunal. Iako će kao zastupnik Gorana Hadžića biti i poslednji, to mu ne imponuje previše, jer kaže da "kada je prvi put ušao u ovaj sud nije ni slutio da će tamo provesti tolike godine."

Toma Fila tvrdi da nikad ne bi pristao da ode u Hag da je znao da će njegov angažman trajati više od deceniju. Zastupao je mnoga zvučna imena - od generala Đorđa Đukića, preko Slavka Dokmanovića i Nikole Šainovića u Hagu do Slobodana Miloševića u Srbiji.

Pune dve decenije branio je Jovanku Broz. Danas je savetnik potpredsednika Vlade i ministra policije Ivice Dačića.

Hag samo sledi Pitera Galbrajta: Toma Fila

Imate li svoj kabinet kao savetnik u Vladi?
- Nemam kabinet u Vladi, ni platu. Nudili su mi, ali nisam hteo. Ivica i ja smo dugo godina prijatelji, a kada mu zatrebam on me pozove. Ne treba mi za to kancelarija, ni fotelja.
 

Kakve savete dajete ministru Ivici Dačiću?
- Uglavnom pravne. Nisam član SPS-a, niti nameravam da se uplićem u politiku. Ovo sam uradio prijateljski. Zaprepašćen sam bio što je Skupština jedino o meni raspravljala da li sam u sukobu interesa. Od tolikih savetnika, baš sam im ja zasmetao. Sve je poteklo od lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, jer mu je smetalo što loše govorim o Hagu.
 

I onda ste se odrekli funkcije advokata da bi bili savetnik?
- Nisam se odrekao, samo je zamrznuta ovde u Srbiji. Radim kao advokat u Hagu, a u Beogradu ne.
 

U predizbornoj smo godini, hoćete li učestvovati u kampanji SPS-a?
- Hoću prijateljski, ako treba i govore ću držati. Da podržim hoću, da budem član partije neću. Nezgodna je ta politika, moraš da paziš šta pričaš. Skoro sam nešto rekao o Mlađanu Dinkiću, on je odmah otrčao kod Dačića da se žali.
 

Nakon toliko godina provedenih u Tribunalu u Hagu, šta mislite o tom sudu?
- Imao sam negativno mišljenje i kada sam otišao tamo, a nije se promenilo ni danas. Shvatio sam da se u Hagu pravda svodi na onu "što je dozvoljeno Bogu, nije volu".

Da sam znao da ću Šainovića braniti 13 godina, ne znam da li bih na to pristao.
 

Zašto toliko dugo traju procesi?
- Zato što sudije u Hagu u životu ne bi umele da presude ni običnu fudbalsku utakmicu. Većina nema nikakvog iskustva. Drugostepeno veće ima sedam sudija, sve mladići od tridesetak godina.
 

Govorilo se i o gašenju suda?
- Teško da će se to dogoditi, sve dok ima para. Minimalna plata sudije je 30.000 evra mesečno.

Sud finansiraju Sjedinjene Američke Države. A njihova politika je jasna, još je Piter Galbrajt jednom kazao da su za 80 odsto zločina krivi Srbi, za 15 odsto Hrvati i za pet odsto muslimani.

Kada podelite broj optužnica u Hagu, videćete da se poklapa sa ovim procentom.
 

Kako ste se osećali kada je uhapšen Ratko Mladić pošto ste prijatelji?
- Užasno. Hadžić mi je još bolji drug, njega ću i braniti. U oba slučaja mi uopšte nije bilo lako. Mladića cenim kao vojnika i čoveka, i smatrao sam da živ u Hag neće stići.

Vernik sam i savetnik patrijarha, pa ne ide da govorim o drugim solucijama. Ipak nije trebalo živ da ide tamo. Ljudi tog ranga ne treba živi da padaju.
 

Zašto?
- Da li će neko biti osuđen na 40 godina robije ili će umreti od raka je stvar pojedinca i njegove porodice. Bez obzira da li se radi o predsedniku države ili o čoveku koji čisti cipele.

Ali posledice koje snosi cela država su opasne.
 

U kom smislu?
- Ako neko od njih kaže nešto što ne treba, može doći do obnove postupka vezanog za Srebrenicu. A onda će nam i unuci ići bez gaća. Znate li da Nemci još plaćaju za Hitlerova nedela? Pristao sam da branim Hadžića upravo zato. Da ne bi bio opasnost za Srbiju.
 

Govorilo se i da nam je saradnja sa Hagom smetnja na putu ka Evropskoj uniji, a sada?
- To je za one koji nisu hteli da vide. Hag je služio da zamaskira prave stvari. Probleme sa Kosovom, a mislim da ćemo imati problem i sa Sandžakom i Vojvodinom. Dok se to sve ne reši, nećemo mi u EU.
 

Šta mislite o situaciji na Kosovu?
- I ja bih voleo da u ogledalu dok se brijem vidim osamnaestogodišnjaka, a ne sebe u ovim godinama. Međutim, ogledalo pokazuje istinu. Mi moramo da shvatimo gde živimo. Istina je da mi ne vršinmo faktičku vlast na Kosovu. Na Balkanu je ideal da se zna šta je čije.
 

Je l' problem Kumanovski sporazum?
- Ni Milošević nije imao izbora. Rambujeom su hteli da nam okupiraju celu teritoriju, da nam dovedu NATO a ne Ujedinjene nacije. Tražili su da za tri godine dozvolimo referendum na Kosovu, da se Albanci izjasne o otcepljenju. To je otpalo, ali su nas bombardovali.

Da smo potpisali to što su od nas tražili 1999. u Rambujeu, već 2001. godine bi Kosovo bilo nezavisno. Političari danas ne smeju sve to da kažu, jer moraju sledeće godine da dobiju izbore.
 

Menjaju se režimi, a vi ste svaki put branili najeminentnije.
- Nikada nisu tražili da ih branim dok su bili na vlasti. Kad pukne tikva i padnu sa vlasti, dođu mi u kancelariju. To je samo zato što su znali da se ne plašim i da nemam autocenzuru.
 

Da li vam je kada ste bili na početku advokatske karijere padalo na pamet da ćete završiti u Hagu?
- Ma, najradije bih sada bio u svojoj vikendici i gledao u Dunav. Nisam ja hteo da idem u taj Hag. Napali me kolege advokati, matica iseljenika ... Govorili su: "Moraš, moraš, bitno je!" I ja sam pristao. Džabe se sada kajem. Hteli su i kurs engleskog da mi plate, da idem u London na šest mesec. Nisam hteo, bez obzira što engleski pojma nemam.