Srbiju čeka otrežnjenje

Iščekujući 15. septembar kada je Priština najavila uspostavljanje carine ka Srbiji, celokupni državni vrh iskazuje jedinstvo u stavu da je Kosovo sastavi deo Srbije. Otuda je mnoge iznenadila izjava predsednika Političkog saveta, vladajuće Demokratske stranke, Dragoljuba Mićunovića da se država mane "iluzije" da je Kosovo i dalje deo Srbije.

Direktor Centra za bezbednosne studije, Aleksandar Farić u intervjuu za "Vesti" kaže da je Srbiji potrebno otrežnjenje, ali ne na način na koji predlaže Mićunović.

- Istina je uvek na sredini. Ustavno posmatrano, Kosovo je deo Srbije i politička klasa ne može tvrditi ništa drugo. S druge strane, i to svi vidimo, Kosovo faktički više nije deo Srbije, jer Srbija nema nijednu funkciju suvereniteta na Kosovu. U tom međuprostoru između ustavnog i faktičkog stanja konstituišu se različiti politički predlozi. Otrežnjenje je dobra stvar, ali je važno da politika bude etična i iskrena. To znači da, kada se čovek trezni, treba da bude svestan toga da je prethodno bio pijan.

Da li gospodin Mićunović izjavljuje da je dosadašnja politika prema Kosovu bila pijana i nerealna?

- Ako je tako, to je onda kritika njegove sopstvene stranke i organa vlasti. Stoga tu izjavu treba shvatiti kao unutarstranačku diskusiju. Za građane i javnost u pogledu Kosova ipak je značajnija državna politika od unutarstranačkog frakcijašenja.

Izgleda da Srbija nema rešenje?

- Način da se Beograd suprotstavi preuzimanju kosovske granice od strane snaga Prištine bio bi da se odmah ode u Vašington i apeluje na smirivanje stanja. U suprotnom, država može ili da prihvati Srbe sa severa Kosova kao izbeglice, ili da im pošalje logističku i finansijsku pomoć da se održe. Nemiri, balvani na putevima i slične "strategije" ne samo da su neuspešne, nego su već viđene u srpskoj krajini u Hrvatskoj i u drugim delovima bivše Jugoslavije, i svi znamo kakav je ishod tih strategija.

Da li je država svesna situacije u kojoj se našla?

- Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel je vrlo jasno pokazala da Srbija nema evropsku budućnost bez implicitnog priznanja Kosova. Za političare je sada teško da se sa tim pomire, jer su ili zaista verovali da će Srbija ući u EU sa nerešenim pitanjem granica, ili su mislili da će se to pitanje odložiti za kasniju fazu EU integracija. Problem je u činjenici da velike zemlje članice EU jednostavno nisu zainteresovane za Srbiju kao članicu. To automatski znači da spoljnopolitički prioriteti Srbije nisu dobro postavljeni, a da kosovska politika ponovo dobija značaj na unutrašnjepolitičkom planu, pogotovo u predizbornoj godini. Otuda politička paraliza prema Kosovu.