Bolje da je Đinđića nasledio Čović nego Zoran Živković
Bivši britanski ambasador u Beogradu Čarls Kroford demantovao je da je tražio od tadašnjih vlasti da posle ubistva premijera Zorana Đinđića na njegovu funkciju dođe Nebojša Čović, a ne Zoran Živković, istakavši da bi ipak bolje bilo za Srbiju da je to mesto zauzeo Čović, saznaju beogradski mediji.
- To je potpuno smešno da sam tražio da Čović nasledi Đinđića. Zapanjen sam da ta priča i dalje kruži Beogradom posle toliko godina. Ta priča je nastala na osnovu nekoliko reči koje sam razmenio sa Aleksandrom Joksimović dan-dva pošto je Đinđić ubijen. Svi iz DS su bili pod velikim stresom što je i razumljivo, ali mislim da je Joksimovićeva potpuno pogrešno protumačila ono što sam joj rekao. Ona je svojim kolegama u DS prenela kao da sam ja lobirao za Čovića. A to jednostavno nije tačno. Ali, ako me pitate da li bi Čović bio dobar premijer, mislim da bi. Njegova prednost u odnosu na Živkovića bila je što je imao mnogo više iskustva sa međunarodnom zajednicom. Čović bi sigurno uradio više za Srbiju, ali možda ima ljudi u Beogradu koji su to videli kao problem - kazao je Kroford u intervjuu za ''Press''.
Srbija je trenutno na klackalici da li će dobiti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji do kraja godine. Čemu možemo da se nadamo?
- Jasno je da je Srbija u mnogim aspektima zaslužila da dobije status kandidata.
Koliko je to realno nakon neprihvatljivog uslova koji je nemačka kancelarka Angela Merkel postavila pred Srbiju - da se zarad statusa kandidata odrekne paralelnih institucija na severu Kosova?
- To što EU nema jedinstvenu politiku o Kosovu i Metohiji i pomaže i odmaže Srbiji. To je problem za Srbiju, jer bilo koja zemlja može da stavi veto na evropski proces, ali to je i prednost, jer su otvorene sve opcije. Teško je reći kakav će biti epilog, jer je Nemačka veliki igrač u EU i ako Nemačka ostane sa tako čvrstim stavom, nije lako predvideti šta će se desiti. EU uvek najviše voli pozitivne procese, ali ako rukovodstva Srbije i Kosova pokažu da se prema svim pitanjima odnose na miran i razuman način, to je onda osnova da se krene ka definitivnom rešenju.
Srbijom provejava dilema Kosovo ili EU. Kao dobar poznavalac dešavanja u diplomatskim krugovima, može li Srbija da dobije i jedno i drugo, pošto Beograd ne odustaje od te politike?
- To zavisi od toga šta smatrate važnim. Da li više volite jabuke ili automobile. To su različite kategorije. Srbija ima razumljive istorijske i pravne razloge da brani Kosovo. I da budemo pošteni, veliki deo sveta i veliki deo svetskog stanovništva podržava stav Beograda, te se to ne može odbaciti kao trivijalna pozicija. S druge strane, postoji jasan stav u EU da kosovsko pitanje mora da se reši. EU ne želi da se dođe u situaciju da se Srbija i Kosovo međusobno blokiraju u evropskim procesima.
Kakav epilog očekujete na kraju kosovske drame?
Znam da se iza kulisa dešava posredovanje EU, možda je to način da se dođe do kompromisnog rešenja. Zato Srbija ne mora da bude stavljena pred istorijski izbor - EU ili Kosovo. Moguće je doći do toga da Srbija dobije pomalo i od jednog i od drugog. Ali, to zahteva mirne, staložene, a ponekad čak i tajne diskusije. A njih je teško imati kada je javnost i na jednoj i na drugoj strani vrlo uzbuđena.
Hoće li Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova da bi postala članica EU?
- Neke evropske zemlje očigledno misle tako, ali neke druge ne. Bio bih iznenađen da se to postavi kao formalan uslov Srbiji, jer EU nema zajednički stav o tom pitanju.
