Manastiri na Kosmetu moraju ostati srpski
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas u Viminacijumu da se Srbija suočava s problemom očuvanja svoje kulturne baštine koji je povezan s jednim od najosetljivijih nerešenih politickih problema u regionu, pitanjem statusa Kosova i Metohije.
Tadić je na otvaranju Devetog samita šefova država jugoistočne Evrope pod nazivom "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi" rekao da Srbija ostaje posvećena iznalaženju rešenja za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, uprkos nedavnim jednostranim potezima Prištine.
On je istakao da je jedno od najvažnijih pitanja status srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu.
"Jedno od najvažnijih pitanja jeste svakako pitanje srpskog nasleđa na Kosovu, pre svega srednjovekovnih spomenika koji su uvršćeni na Listu ugrožene baštine UNESCO.
U pitanju su manastir Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice ljeviške", rekao je Tadić na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca.
Prema njegovim rečima, Srbija je jasno određena kao država ugovornica kojoj spomenici pripadaju i tako mora da ostane. "Ovde želim da budem sasavim jasan, jer se radi o vitalnom interesu moje zemlje i naroda", naglasio je predsednik Srbije.
On je rekao da svetinje na Kosovu predstavljaju samu srž srpskog identiteta, ali da su one nažalost ugrožene od ekstremista. Tadić je naveo da je više od 150 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji uništeno od juna 1999. godine, od toga 35 tokom martovskog pogroma 2004.
"Svedoci smo političkih pokušaja Prištine da nesporni srpski identitet ovih svetinja zameni 'kosovarskim'. Samo beskompromisnim očuvanjem kulturnog nasleđa stvaramo preduslov za nastanak baštine budućnosti i stoga ću i lično nastojati da se zajedičkim naporima svih strana, uključujući i UNESCO, pronađe rešenje za ovo osetljivo pitanje", rekao je Tadić.
On je dodao da je Srbija ponosna na spomenike koji su uvršćeni na Listu svetske baštine, navodeći pored srednjovekovnih srpskih spomenika na Kosovu i Metohiji, i Stari Ras i Sopoćane, manastir Studenicu i Gamzigrad Romulijana.
Tadić je rekao da deklaracija koja će biti usvojena kao rezultat današnje diskusije treba da postavi okvire za jačanje interakcije među zemljama jugoistočne Evrope kroz intenziviranje razmene između savremenih umetničkih scena.
Među primerima regionalne saradnje Tadić je naveo inicijative dobre regionalne saradnje Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije da se srednjovekovni nadgrobni spomenici - stećci, uvrste na Listu svetske baštine, kao i inicijativa za nominaciju dinarskog karsta u kojoj pored Srbije učestvuju BiH, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija.
"Duboko sam uveren da ovakvi primeri kulturne saradnje, kao i naši samiti u organizaciji Uneska predstavljaju još jedan korak ka našoj zajedničkoj evropskoj budućnosti", zaključio je Tadić.
Pored predsednika Srbije Borisa Tadića, na samitu će učestvovati predsednici Albanije Bamir Topi, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, Bugarske Georgi Prvanov, Hrvatske Ivo Josipović, Makedonije Đorđe Ivanov i Crne Gore Filip Vujanović.
Tadić: Neka nas kultura izmiri
Tadić je prethodno izjavio da ideja Samita šefova država jugoistočne Evrope jeste da se, iz političkog ugla, umetnost upotrebi na neoubičajen način, u svrhu pomirenja, kreiranja novih odnosa među ljudima i stvaranja novih šansi, izjavio je u četvrtak veče predsednik Srbije Boris Tadić.
Tadić je na prijemu za umetnike, ministre kulture i kulturne radnike iz jugoistočne Evrope poručio da je zajednički posao svih da se obezbedi komunikacija među onima koji se ne razumeju valjano, što je pretpostavka pomirenja.
"Ja bih predložio da i politiku upotrebimo u pozitivnom smislu, u svrhu pomirenja, imajući u vidu kreiranje novih odnosa mađu ljudima", rekao je Tadić.
On je zahvalio umetnicima i kulturnim poslenicima na tome što su učešćem na okruglom stolu "Savremena umetnost kao kulturna baština za budućnost" dali svojevrstan doprinos pomirenju i razumevanju među ljudima.
"Zajednički cilj je da pronađemo konkretna i praktična rešenja, ne samo za umetnost i stvaralaštvo, već za elementarnu egzistenciju, kako preživeti od vremena do vremena i kako artikulisati interese i učiniti ih zajedničkim na prostoru Balkana, koji karakterišu podele", zaključio je Tadić.
Direktorka Muzeja savremene umetnosti Branislava Anđelković prenela je predsedniku da je inicijativa da se u regionu na visokom nivou govori o umetnosti bez presedana. Prema njenim rečima, učesnici okruglog stola "Savremena umetnost kao kulturna baština za budućnost", koji je okupio ministre kulture regiona i umetnike, potrudili su se da donesu preporuke za unapređenje saradnje u regionu.
"Živimo u vremenu, koje nije lako. Izloženi smo brzom razvoju, krizama, industriji zabave i svaka mogućnost da govorimo o umetnosti i učinimo nešto na podizanju statusa umetnika i vidljivosti umetnosti je za sve nas veliki izazov i zadovoljstvo", istakla je Anđelković.
"Umetnosti ne treba pomirenje, već provokacija", izjavio je novinarima ministar kulture Srbije Predrag Marković, istakavši da je država tu da omogući pomirenje, ako obrazuje korisnike umetnosti i obezbedi siguran prostor za umetnike, gde će se oni sučeljavati u razlikama.
Prema njegovim rečima, na skupu u Beogradu umetnici i ministri kulture zemalja regiona su se složili da su "razlike divne i da je važno sučeljavati ih kroz umetnost", a da je država obavezna da finansijski i organizaciono obezbedi jedinstven i bezbedan prostor za to.
