NATO igra na Šutanovca

Posete državnika najmoćnijih svetskih sila uvek su praćene otvaranjem četvoro očiju diplomata. Svakako, od depeša američke ambasade u Beogradu koje je dosad objavio "Vikiliks", najznačajnije su one koje se odnose na posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, odnosno američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu i problemima s kojima su se srpske vlasti nosile organizujući ih.

Ključni problem s kojim se Vlada Srbije srela bilo je javno mnjenje. Dok se Rusija tradicionalno doživljava prijateljem za razliku od SAD, vlada je insistirala na pozitivnim vibracijama u obe posete.

Priprema dolaska ruskog predsednika Medvedeva nije bila laka.

DOČEK: Beograđani su priredili dobrodošlicu Medvedevu

Američke diplomate iz Beograda prenele su Vašingtonu i da je Tadić u problemu jer "mora da niveliše ton u razgovoru s Rusima, jer je Srbiji potrebno pravo veta Rusije u Savetu bezbednosti UN i retorička podrška oko kosovskog pitanja.

Istovremeno postoji i pragmatičnija grupa kreatora srpske politike koji smatraju da Rusija nije uvek pouzdan partner, što se videlo i u odluci ruske vlade da iskoristi kosovsko proglašenje nezavisnosti da opravda svoje akcije u Abhaziji i Južnoj Osetiji", navodi se u poverljivoj depeši.

Tražili paradu

"Imali smo razgovor sa savetnikom predsednika Tadića Aleksandrom Kneževićem i on nam je potvrdio da su Rusi predložili grandiozan plan posete Medvedeva, moguće je čak i uz vojnu paradu. Ali, organizaciju kroji Tadić" navedeno je u depeši iz septembra 2009, skoro dva meseca uoči posete Medvedeva na 65. godišnjicu oslobođenja Beograda i ulaska Crvene armije u prestonicu tadašnje Jugoslavije.

Amerikanci ističu da su savetnici predsednika Tadića na poziciji da Srbija usmeri svu energiju ka evrointegracijama, a da se fokusira na Rusiju samo kako bi održali privid izbalansiranosti. Ali, Amerikanci vide i onu drugu struju unutar srpske vlasti.

"Vuk Jeremić i njegov tim imaju drugačiji pristup. Oni posvećenost ulasku Srbije u EU forsiraju samo retorički, a zapravo vuku ka Rusiji, Kini i Pokretu nesvrstanih kao protivteži ili alternativi EU. Oni jednostavno smatraju da je svako ispoljavanje bliskosti prema Moskvi, udarac za Vašington", prenosi Vikiliks.

Vuk Jeremić tvrđi orah

Vuk Jeremić

Gotovo da nema ozbiljnije političke teme o kojoj američke diplomate pišu centrali u Vašingtonu, a da glavni negativac nije srpski šef diplomatije Vuk Jeremić.

Prilikom posete američkog potpredsednika Beogradu, navodno je Džozef Bajden, rukujući se s Jeremićem, nagnuo ka ministru i rekao: "A ti si taj dečko s Harvarda koji nam pravi probleme."

Taj "dečko s Harvarda", međutim, pokazao se kao tvrd sagovornik američkim diplomatama, pa tako depeše koje objavljuje Vikiliks pokazuju i zabrinutost funkcionera Stejt departmenta Tomasa Kantrimena imidžom koji njegova zemlja ima u Srbiji i ulozi političara poput Jeremića u jačanju antiameričkih osećanja naroda.

Kada je Kantrimen to i lično rekao Jeremiću, ovaj mu je odgovorio da su antiameričke tenzije "samo proizvod činjenice da SAD ugrožavaju teritorijalni integritet Srbije" i ništa više od toga.

Premda ga smatraju izuzetno nezgodnim, Vuk Jeremić zasad ne dopušta sebi da se direktno sukobi s Amerikancima. Tako smo iz depeša američke ambasadorke Meri Vorlik saznali da je Jeremić insistirao da se sa njom sastane u beogradskom restoranu Madera, znajući da će tamo biti viđeni, što je Vorlik protumačila kao želju Jeremića da relaksira zategnute odnose sa SAD.

"On želi da bude viđen kao prijatelj SAD i zato je prvi susret s ambasadorkom, protivno protokolu i tradiciji, organizovao u vrlo posećenom restoranu", kaže se u depeši.

Analizirano je naširoko i kako Jeremić nastupa u regionalnoj politici, pa se tako beležilo da izbor hrvatskog predsednika Ive Josipovića smatra "novom šansom za rešavanje teških pitanja, ali uz očekivanje da Hrvatska treba da prizna da je počinila etničko čišćenje u Krajini".

Crnogorce Jeremić naziva "istinskom braćom", dok je ponovio stav Srbije u eksplicitnom priznavanju teritorijalnog suvereniteta i integriteta BiH u celini, uključujući i Republiku Srpsku.

Kad je reč o bezbednosnoj saradnji Rusije i Srbije, diplomate SAD ističu kako prave saradnje nema, čak ni oko kosovskog pitanja, s obzirom na to da je Rusija prva zemlja koja je povukla svoje vojnike iz pokrajine.

Džozef Bajden i Dragan Šutanovac

"Bezbednosne veze su više simbolične, nego konkretne. Nema zajedničkih operacija, niti planiranja vežbi.

Nedavni predlog Rusije da se na Niškom aerodromu napravi centar za reagovanje u vanrednim situacijama je zapravo veoma skroman.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac se sastaje sa srpskim studentima na ruskim vojnim školama, ali za razliku od odnosa s Rusijom, srpska vojska i armija SAD imaju konkretnu vojnu saradnju koja je u usponu".

Staljin i patetika

Sama poseta je bila slikovita za diplomate u američkoj ambasadi, pa tako prenose reči Vuka Draškovića, bivšeg šefa diplomatije: "Samo je nedostajala slika Staljina".

Ni ambasador Izraela Artur Kol nije bio dirnut posetom Medvedeva Beogradu:
"Događaj je bio patetičan. Ovakvi događaji se ili organizuju kako treba, ili ne organizuju uopšte."

Italijanski ambasador je bio zabrinut zbog baze u Nišu, upozorivši Amerikance da sve ukazuje na gradnju ruske vojne baze u Srbiji."

Kada je Bajden dolazio u Beograd, u notesu su mu bile dve rečenice. U prvom redu je poručio Beogradu da SAD ne traže od Srbije da prizna Kosovo, kao i da Amerikanci očekuju, ali ne insistiraju da Srbija uđe u NATO. Depeša ambasade SAD u Beogradu prenosi i plan.

"Odluka potpredsednika da se odvojeno sastane s ministrom odbrane Draganom Šutanovcem daje reformski orijentisanom zagovorniku posebnu težinu i kredibilitet u grupi donosioca političkih odluka kad je reč o NATO. Mora se obrazovati srpska javnost o koristima od članstva u NATO-u. Takođe, moramo da ohrabrimo Srbiju da igra važnu ulogu u globalnim bezbednosnim pitanjima, na primer tako što bi poslala policajce u Avganistan u okviru NATO misije ISAF".

Srbiji kredit - Rusima pare

Nenad Popović

Poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu bila je važna i zbog obećanog zajma Rusije Srbiji vrednog milijardu dolara. Amerikanci su kritike ponajmanje očekivali od Nenada Popovića, funkcionera Demokratske stranke Srbije i čoveka za kojeg u depešama naglašavaju kako je bogatstvo napravio radeći u Rusiji.

"Popović, čija porodica živi u Moskvi, oštro je kritikovao sporazum o zajmu Rusije Srbiji. Razgovarali smo 22. oktobra 2009. On tvrdi da srpska vlada u pregovorima Ruse nije pitala čak ni kolike su kamate na ruski zajam, kakvi su uslovi isplate, niti period otplate. Popović je predvideo da će najmanje 75 odsto novca za infrastrukturne projekte otići ruskim firmama" prepričavaju se Popovićeve reči u depeši američke ambasade u Beogradu odmah posle posete Medvedeva.

Srpska Vlada bi bolje prošla, navode se Popovićeve procene, da je uzela komercijalni zajam za poslove dodeljene na otvorenom tenderu, poput obnove želenice ili izgradnje "kineskog mosta" u Beogradu, preneo nam je Popović.

Agilni Dačić

Analizirajući izbor ministara u srpskoj Vladi 2008. godine, Amerikanci su posebnu pažnju posvetili lideru SPS-a Ivici Dačiću, navodeći da je reč o "najagilnijem političaru u Srbiji, brzomislećem, ali istovremeno i najnepredvidivijem političaru na srpskoj sceni".