Saveznici srpski izdajnici

Nove depeše američkih ambasada koje je objavio "Vikiliks", u prvom redu prepiska američkih diplomata sa centralom u Vašingtonu, dokazale su tvrdnje srpskog predsednika Borisa Tadića da su aktuelna zbivanja na severu Kosova, između ostalog, zakuvana u i diplomtskoj misiji SAD u Prištini.

U depeši pod oznakom "poverljivo" od 29. januara 2010. godine, ambasador u Prištini Kristofer Del brifuje državnog podsekretara Filipa Gordona o pregovorima Beograda i Prištine i "strategiji međunarodne zajednice za sever pokrajine".

Hašim Tači i Kristofer Del

"Fil, znam da se sastaješ sa Robertom Kuperom (posrednik EU u pregovorima Beograd - Priština) 2. februara kako bi, između ostalog razgovarao i o strategiji za severno Kosovo i integraciji kosovskih Srba u društvo Kosova.

Trenutno imamo rastući, mada krhki konsenzus unutar međunarodne zajednice u Prištini da je pravi trenutak da prekinemo višegodišnju podelu između severa i ostatka Kosova. To je delom zbog nevoljnosti kosovskih Srba na severu da se uključe u kosovske institucije, ali i zbog sve agresivnijih akcija Beograda na severu Kosova" navodi između ostalog ambasador Del.

Tadićev savetnik tražio podelu Kosmeta   Jedan isturen, drugi u senci: Vuk Jeremić i Jovan ratković Za zapad, glavni pregovarač Srbije po pitanju Kosova svakako nije Borko Stefanović, javno lice pregovora iz Brisela, već Jovan Ratković, savetnik za spoljnu politiku predsednika Borisa Tadića! U jednoj diplomatskoj prepisci ambasade u Beogradu navodi se da je Ratković poručio američkoj ambasadorki u Beogradu Meri Vorlik da "Beograd ne pokušava da promeni realnost na terenu za kosovske Albance, ali i da bi pokušaj menjanja realnosti za Srbe doveo do destabilizacije".   Ratković je u tom razgovoru naveo i da su SAD i EU razmatrale i vojnu intervenciju za nasilno integrisanje severnog Kosova. Mesec dana ranije Ratković je navodno Robertu Kuperu izneo plan o podeli Kosova, a istu ideju izneo je i evropskoj komesarki za spoljne odnose Ketrin Ešton. "Ratković je direktno rekao Kuperu da će Beograd morati da prihvati da više nikada neće vladati ponovo Kosovom, tako Kosovo mora da shvati da neće proširiti svoju vlast severno od Ibra", navode se Ratkovićeve reči u jednoj od depeša.

U daljem tekstu depeše Del upozorava Vašington da su Albanci na ivici strpljenja.
"Punih 10 godina smo govorili Albancima da nam veruju, da puste nas da upravljamo situacijom, da ćemo ih zaštititi, a sada nas vlada nezavisnog Kosova sve učestalije pita kada ćemo ispuniti obećanja. Kfor smanjuje kontingente i moramo da iskoristimo jedinstvenu priliku koja nam se ukazala da delujemo odmah dok još imamo na raspolaganju Kfor da rešimo bilo kakvu nestabilnost", piše Del.

Diplomate u Prištini procenjuju da je Beograd krenuo u akciju praktične podele Kosova, posle mišljenja UN međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, te da američka i evropska administracija moraju da imaju spreman odgovor na to.

Ali ni članice EU ne gledaju na stvar isto, pa čak ni one zemlje koje su priznale kosovsku nezavisnost, te ambasador Del pominje italijanskog ambasadora Mikelea Gifonija koji je dugo radio sa Havijerom Solanom u Briselu i navodi da briselska administracija nikada nije želela da povlači oštre poteze prema severu. Del dalje preko Gordona šalje i poruku glavnom EU posredniku u pregovorima Robertu Kuperu.

"Prvo, strategija za sever nije radikalna i ona je u najvećoj meri zasnovana na onome što je EU predvidela i već radi na terenu.

Drugo, vlada Hašima Tačija je spremna da ponudi ustupke Srbima sa severa Kosova koji budu spremni da se uključe u kosovske institucije.

Treće, mi već imamo legitimne srpske partnere (izabrane od Srba) koji su spremni da nam pomognu na severu. Ovi elementi su meki pristup što je ključ naše strategije za sever Kosova", naveo je Del.
 

Tadiću zadatak: Zauzdati Dodika

Kamen u cipeli Amerikancima, poznato je, jeste odnos Srbije i Republike Srpske, pa se stalno očekivalo od Beograda da Banjaluku učini kooperativnijom. U depeši iz američke ambasade u Beogradu navodi se da je Vojislav Koštunica, dok je bio predsednik Vlade, bio najbliži saveznik Miloradu Dodiku. A onda je za visokog predstavnika u BiH došao Miroslav Lajčak koji je o tom problemu porazgovarao sa Amerikancima.

Težak dijalog: Miroslav Lajčak i Milorad Dodik

"Lajčak je došao do nas i rekao nam da Dodik i Tadić imaju blizak lični odnos, ali da je Koštunica taj koji Srpskoj pruža bezuslovnu podršku. Lajčak je u nekoliko evropskih prestonica zatražio pritisak na Tadića kako bi ovaj zauzdao Dodika".

Srpski predsednik je, prema navodima depeša, prihvatio poruku. U istoj američkoj depeši se dalje navodi: "Prema poslednjim obaveštajnim izvorima, kaže nam Lajčak, Dodik se iz nedavne posete Beogradu vratio veoma razočaran manjkom podrške koju bi Tadić ponudio".

Lajčak se takođe požalio Amerikancima da je "pravi problem Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić, ali i da Dodik stvari čini gorim jer ne ume da zaćuti i umesto toga odgovara na svaku Silajdžićevu provokaciju".