Bolje šofer u gradu, nego gazda na selu

Živi u gradu, a u duši mu selo. Ozbiljno je shvatio problem seoskih neženja jer već više od pet decenija devojke beže u grad glavom bez obzira. Neke zbog vaspitanja, ali najčešće zbog lošeg života.

Žene odlaze sa sela i ne vraćaju se: Slobodan Nikolić

U Srbiji brojčano ima podjednako muškaraca i devojaka, ali je problem jer su momci ostali na selu, a devojke su zbrisale u grad. Predsednik udruženja Seoski prag Slobodan Nikolić tvrdi da je oko 250.000 momaka sa sela neoženjeno, a male su im šanse da se oženi jer u nekim mestima imamo jednu ili dve devojke na 100 momaka.

Govorite da hoćete da vratite život u selo. Šta to znači?
- Situacija sa našim ženama na selu je da čim pođu u srednju školu, odu u grad i više se ne vraćaju. Rezultat je da su nam u selima ostali samo neoženjeni muškarci. Čak, u poslednje vreme, ljudi i u gradu teže zasnivaju porodice. Mladi govore kako je sve skupo, da su kolica za bebe skupa, bebi hrana... Nije to ništa drugo do pogrešno vaspitanje i velika jagma za materijalnim dobrima.

A to nije tačno?
- To su samo izgovori. U gradu mladi govore da su im niska primanja, da nemaju posao, žele nove automobile. A šta ćemo s tim što nema dece? U selu je suprotno, muškarci mogu da izdržavaju porodicu. Imaju imanje, proizvode hranu, ali nemaju sa kim da prave porodicu. To je ugrožavanje ljudskih prava tih momaka.

Zašto devojke beže od života na selu?
- Taj proces traje dugo. U komunizmu je bilo moderno da se ostavi imanje i ode u grad, takva je bila politika države. A poseban je slučaj što se ženska deca pogrešno vaspitavaju.

Kako to mislite?
- Majke im kažu da je bolje da se udaju za šofera u gradu, nego za domaćina u selu. One odu i ne vrate se.

Kakav je položaj žene na selu?
- Težak. Naša istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji 250.000 muškaraca koji imaju od 25 do 50 godina, žive na selu i nisu uspeli da se ožene. Od toga skoro polovina smatra da im nije potrebna žena kao životni saputnik, drug, već kao sluškinja. To sam shvatio iz razgovora sa njima. Dođu u organizaciju i govore kako im je majka

ostarila i nema ko o njoj da brine, kako ne mogu sami da održavaju domaćinstvo. Znači, traže sluškinju.

Deluje kao društveni fenomen?
- Mora da se podigne nivo svesti, ali je i država kriva. Potrebno je da se podigne nivo života, da se izgrade putevi, da se olakša život seljaku. Onda će se ljudi koji su izgubili posao u gradu vratiti na selo.

Po čemu se razlikuje život žene na selu i u gradu?
- Ona nema nikakva prava. Kad se uda, dolazi na njegovu zemlju. Ceo život rinta, a u slučaju razvoda ne dobije ništa. Nije u ravnopravnom položaju, zato u seoskoj sredini ima najmanje razvoda. Činjenica da žena nema gde da ode, a kod svojih najčešće ne može da se vrati, doprinela je situaciji da odlazi što dalje od mesta u kojima je rođena.

Da li još važi pravilo da svu imovinu nasleđuju muški potomci, a od ženske dece se očekuje da odu u tuđu kuću?
- Nažalost, jeste. Retki su slučajevi da se imanje između brata i sestre deli pola-pola.

Kako rešavate problem seoskih momaka?
- Dajemo oglase u stranim medijima. Pomogao nam je i internet. Radimo istraživanja, objavljujemo i javlja se mnogo devojaka koje žele da se udaju a ne žive u Srbiji. Mnogo ih je došlo iz Rusije, Ukrajine i odlično su se snašle. Jezik je sličan, pravoslavne su vere, imaju slične običaje tako da se lako prilagode. Ukrajinkama i Ruskinjama koje dovodimo najvažniji je muškarac, a ne mesto stanovanja. Ako se njoj svidi fizički izgled i pažnja, mesto stanovanja joj nije bitno. U Rusiji ima za 20 miliona više žena nego muškaraca.

A kod nas?
- Skoro je izjednačen broj žena i muškaraca. Problem je što su žene u gradu, a muškarci na selu.

Znači, sve su pobegle sa sela?
- Da. Jednom sam gostovao u emisiji na jednoj televiziji, sa mnom je bila gost i vlasnica agencije "Fortuna" koja se bavi pronalaženjem partnera. Voditeljka je pitala da li je u njenoj praksi postojao slučaj da dođe neka dama i traži muškarca koji živi na selu. Odgovor je bio - ne. Uglavnom hoće Beograd ili neki drugi grad, ali da žive u centru.

Je l' vi smatrate da su žene barabe koje neće da rade ili ...
- Sve se pomešalo. Ali, mi smo se kao narod pogubili. U Francuskoj se hvale kad imaju nešto na selu, a kod nas je to sramota.

Na vašem sajtu postoji priča majke koja je oženila sina devojkom iz Ukrajine, koja kaže da je snaha dobra jer "hoće da radi i sluša"...
- Nažalost, to je Srbija. Mnogi od tih momaka su počeli da se menjaju jer su shvatili da se dosadašnjim načinom razmišljanja nikada neće oženiti. Menjaju se mnogi, a oni koji ne prihvataju da im žena treba kao prijatelj, nemaju baš velike šanse da se ožene. Meni je jasno, a sve više postaje jasno i neženjama sa sela. Ja im to kažem i kada dođu kod nas u organizaciju.

Šta im savetujete?
- Da žena treba da im bude partner, da treba da odu zajedno na letovanje, da obezbede da joj bude lepo. Da im je drug i saputnik i da moraju da uvažavaju mišljenje lepše polovine. To sve zato, jer vidim da ovako stvar ide nizbrdo.

Je l' im navodite neke primere?
- Pa šta da vam kažem kada je kod nas još uobičajena stvar na selu da muškarac ide napred, a ona trči tri metra iza njega.

Znači li to da nam je život na selu ostao isti kao pre 100 godina?
- Jeste, zbog toga su sela pusta, a voleo bih da to promenim. Sela se gase, najstarija smo nacija u Evropi. Još malo pa ćemo sa čudom gledati dete na ulici.