Od otadžbine samo traktor
Političari u Beogradu i Prištini pozivaju Srbe da se vrate na Kosmet. Koliko su to prazne reči, najbolje su na svojoj koži osetili meštani sela Žač, koji su posle 11 godina podstanaraskog potucanja po centralnoj Srbiji u martu 2010. spakovali kofere i pravac rodni kraj.
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović se zaleteo obećavajući krov nad glavom, a osam meseci kasnije, na decembarskom minusu, tek su udarani temelji za dve kuće na 29 registrovanih povratnika.
Vlasti u Prištini pokazale su se daleko efikasnije. Poslali su majstore, koji su doduše isfušerili, ali su napravili 19 kuća. Te vlasti ipak nisu umele da obuzdaju komšije Albance, koji su Srbe dočekali protestima, kamenicama, pa čak i oružanim napadima. Dvojica povratnika su pretučena (u februaru i junu), a ko zna čega bi još bilo da nema vojnika Kfora da ih čuva.
Kosovska vlast gradi
|
- Kako možemo da budemo zadovoljni kad jednom u tri meseca dobijamo paket hrane u kojem se nalazi - dve litre ulja, po kilogram šećera i pirinča, pakovanje makarona, dve sardine, dva nareska i jedan začin. U poslednjem su dodali kilogram keksa, i kanticu meda i marmelade od 600 grama, ali to je za čitavu porodicu. Kako s tim da preživimo? Zimus smo dobili promene na koži zbog nedostatka vitamina - kaže Veljko Komatović, predstavnik sela.
Sa suprugom Marijanom živi od pomoći od 4.500 dinara. Kada se vratio u Žač, mislio je da će mu država pomoći da se bavi poljoprivredom, ali ni to ne ide tako lako.
- Svake godine država pošalje seme i đubrivo u opštinu u Osojane, i to je besplatno za sve povratnike u opštini Istok. Ali, već naredne godine moramo da platimo sejanje 4.400 dinara po hektaru. Za moja tri hektara to je 13.200. Odakle? Od Vlade Srbije dobili smo traktor, a od EU mehanizaciju, smatram da nema razloga da plaćamo sejanje. U tom slučaju, rekli su mi da moram da platim 2.200 dinara po hektaru. Kakva je to pomoć?
Posle godinu i po dana od povratka, Veljko i njegovi Žačani misle da niko ne haje za povratnike.
- Ostavljeni smo. Imam utisak da me niko ne vidi. To je mišljenje svih nas ovde. Srbima koji su se u Osojane vratili 2001. država je bar obezbedila posao u školstvu, zdravstvu ili opštini. Primaju i plate i socijalnu pomoć od Srbije. Recimo, samo nastavnica fizike i hemije u školi dobija skoro 70.000 dinara plate, a redovno prima i socijalnu pomoć od 4.500 dinara.
Inače, povratnička mesta uglavnom se nalaze na južnoj strani reke Ibar.