"Hrvatska najveći prijatelj Kosova"
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor izjavila je danas u Prištini da vlada u Zagrebu u potpunosti podržava stav nemačke kancelarke Angele Merkel da Srbija treba da ugasi svoje paralelne strukture na Kosovu, i da ne može da dobije status kandidata za članstvo u EU bez rešavanja nekih problema u vezi sa Kosovom.
Kosorova je, posle sastanka sa predsednikom vlade u Prištini Hašimom Tačijem i nakon što su zvaničnici potpisali više bilateralnih sporazuma koji se odnose na evropske integracije i drumski saobraćaj, rekla da su stavovi koje je iznela kancelarka Merkel usaglašeni tokom njenog boravka u Zagrebu, pre dva dana.
Predsednica Vlade Hrvatske je rekla da podržava nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i da joj je drago što vidi da je Tačijeva vlada spremna za taj proces.
Ona je izrazila podršku "razgovorima o tehničkim pitanjima između Kosova i Srbije".
Kosorova i Tači su se u kratkom obraćanju novinarima obavezali na produbljivanje saradnje u ekonomiji i drugim oblastima.
Staro prijateljstvo koje je obnovio rat
Kosorova je izjavila da je Hrvatska "najveći prijatelj Kosova na Balkanu" i poručila da "njena zemlja podržava suverenitet i teritorijalni integritet Kosova".
"Teritorijalna celovitost Kosova i ostvarivanje ravnopravnosti za svakog pojedinca, građana ili zajednicu su pitanja koja Hrvatska stalno podržava", kazala je Kosorova posle susreta sa Tačijem.
Ona je naglasila da "hrvatski narod i narod Kosova imaju staro prijateljstvo, koje je obnovljeno tokom poslednjeg rata protiv režima Slobodana Miloševića".
"U Hrvatskoj možete pronaći najboljeg prijatelja u jugoistočnoj Evropi i na to možete računati i u budućnosti", kazala je Kosorova obraćajući se Tačiju.
Ona je rekla da će spoljna politika Hrvatske od sada biti usaglašena sa spoljnom politikom EU.
Kosorova je pozvala vlasti u Prištini da se angažuju na poboljšanju položaja hrvatske zajednice i istakla da je o tome dobila garancije od Vlade da će biti konkretnih akcija.
Tači je rekao da će se "Kosovo angažovati na boljoj saradnji sa Hrvatskom, te da će na unutrašnjem planu ostvariti vlast na celoj svojoj teritoriji, uključujući i sever i poručio paralelnim strukturama da ih očekuje suočavanje sa zakonom i pravdom".
Jadranka Kosor se susrela i sa Tačijevim zamenikom Slobodanom Petrovićem.
U poseti Prištini je pored Kosorove i grupa hrvatskih privrednika koji "sagledavaju mogućnosti investiranja na Kosovu".
Oni sa lokalnim privrednicima imaju organizovan ekonomski forum gde će razmatrati mogućnosti saradnje, naročito nakon što je Tačijeva vlada uvela meru zabrane uvoza robe iz centralne Srbije.
Kosorova će se sastati i sa komandantom Kfora Erhardom Bilerom i sa 20-ak hrvatskih pripadnika međunarodnih snaga, a zatim i posetiti preostale Hrvate u mestu Janjevo pored Lipljana.
Poseta Kosorove "starim prijateljima" uvreda za Srbiju
Poseta Jadranke Kosor Prištini predstavlja podršku "starim prijateljima" u nameri da na tlu Srbije stvore još jednu albansku državu, smatra predsednik Asocijacije izbjegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.
On je rekao Srni da bi se ova poseta Kosorove mogla označiti i kao početak izborne kampanje za parlamentarne izbore u Hrvatskoj, koji su planirani do kraja ove godine.
"Kosorova dobro zna da je sa Kosovom sve i počelo oko raspada SFRJ i da je to Hrvatska, zajedno sa Slovenijom, podsticala i na kraju iskoristila oko sticanja svoje nezavisnosti", kaže Budimir.
Prema njegovim rečima, Kosorova posetom Prištini još jednom demonstrira licemjerje i cinizam izigravajući Sporazum o normalizaciji odnosa koji je potpisala Hrvatska sa SR Jugoslavijom još 1996. godine.
Prema tom sporazumu, podseća Budimir, obe potpisnice su se obavezale da će međusobno poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost. "Ali, čim je Hrvatska 19. marta 2008. godine priznala nezavisnost Kosova ona je izigrala dogovorene principe i uvela dvojna merila koja su, inače, konstanta njene politike", navodi Budimir.
On kaže da Hrvatska priznaje nezavisno Kosovo, a na drugoj strani ne čini ništa da reši problem Srba u Hrvatskoj i povratak nekoliko stotina hiljada izbeglih i prognanih Srba kojima je oduzela sva ljudska i građanska prava. "Mogu li Srbi u Hrvatskoj, koji su kroz vekove bili autohton i konstitutivan narod, dobiti bar stepen političke autonomije ili onaj status koji im je bio predviđen u Planu `Ze četiri`?", pita Budimir.
On konstatuje da se ovakvo razmišljanje ne uklapa u predizbornu kampanju Kosorove koja se najbolje predstavila prilikom obeležavanja godišnjice "Oluje" u Kninu upućujući frenetičan pozdrav nepravosnažno osuđenim hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Hagu.
"Sve ovo ukazuje da je Hrvatska još na putu one politike koju je trasirao Franjo Tuđman i da će učiniti sve da spreči povratak Srba i po cenu da ostane izolovana od čitavog sveta", zaključuje Budimir.
Umesto toga, kako kaže Budimir, Hrvatska krupnim koracima grabi prema EU, koja nema razumevanje prema hrvatskim državljanima srpske nacionalnosti koji su još u Hrvatskoj tretirani kao građani drugog reda.
"Izbegli i prognani Srbi teško mogu da razumeju činjenicu da je Samostalna demokratska srpska stranka još koalicioni partner takve vlade. Samo priznananje Kosova bio je dovoljan povod da se napusti ovakva politika, ali, nažalost, izgleda da je predstavnicima Srba bliža lična korist nego interesi onih koje bi trebalo da predstavljaju", naglašava Budimir.
On dodaje da ostaje da se vidi da li će i predstavnici Srba na predstojećim izborima u Hrvatskoj snositi konsekvence ovakve politike.
Jadranka Kosor je uvredila Srbiju i sav srpski narod izjavom da njena poseta samoproglašenoj državi Kosovo doprinosi jačanju mira i stabilnosti u regionu, kaže se u saopštenju Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji koje je potpisao predsednik Miodrag Linta.
Ističe se da je odluka o hrvatskom priznanju samoproglašene nezavisnosti Kosova 2008. godine bila i u suprotnosti sa odlukama Badinterove komisije, koja je rešenje jugoslovenske krize videla kroz poštovanje avnojevskih granica republika bivše Jugoslavije.
"Bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman žestoko se protivio rešavanju srpskog pitanja kroz Plan Z-4, koji je krajiškim Srbima obezbeđivao autonomiju u okviru međunarodno priznatih granica Hrvatske.
Istovremeno, bivši predsednik hrvatske Vlade Ivo Sanader je prilikom donošenja odluke o priznanju Kosova, između ostalog, cinično izjavio da Hrvatska želi nastavak dobrosusedskih odnosa sa Srbijom", navodi se u saopštenju.
