Niko ne zna koliko ima dece prosjaka
Nijedna ustanova u Srbiji nema podatke o dečjem prosjačenju što komplikuje mogućnost da se preduzme akcija na suzbijanju prosjačenja kao zloupotrebi i eksploataciji dece.
Iako su mališani koji peru šoferšajbne na semaforima svakodnevica, uveseljavaju nas sa svojim muzičkim "bravurama" u gradskim autobusima ili kada "prekidaju intimni razgovor" pokušavajući da nam prodaju ruže, nijedna ustanova u našoj zemlji nema podatak koliko je ovakve dece umesto u vrtiće i škole "upisano" u surovu školu života na ulici.
Tamara Lukšić-Orlandić, zamenica zaštitnika građana za prava deteta, kaže da se ni u jednom sistemu državne vlasti ne vodi evidencija o ovoj pojavi, tako da sistem socijalne zaštite i policija imaju samo indirektne podatke o deci prosjacima.
Isključenost iz zajednice
|
"Nepostojanje evidencije o dečjem prosjačenju dodatno komplikuje i otežava mogućnost da se preduzme organizovana, usklađena i koordinisana akcija na suzbijanju, prevenciji i eliminisanju prosjačenja, kao jednog od oblika zloupotrebe i eksploatacije dece, a što je postala obaveza države ratifikacijom Konvencije o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima", kaže Tamara Lukšić-Orlandić.
Ona ističe da predstavnici sistema socijalne zaštite i policije procenjuju da su pripadnost romskoj etničkoj grupi i prinuda deteta na prosjačenje od strane organizovane grupe – osnovni faktor rizika za pojavu dečjeg prosjačenja, dok je značajno manji uticaj pripisan siromaštvu i pripadnosti grupi "dece ulice".
Podaci sa kojima raspolaže Ministarstvo prosvete pokazuju da je svega sedam odsto mališana uključeno u predškolsko vaspitanje i da najveći broj romskih mališana "ispadne" iz obrazovnog sistema pre četvrtog razreda osnovne škole.
Olga Lakićević, koordinatorka projekata u Centru za interaktivnu pedagogiju, koji radi na obuci nastavnika, kaže da mnoštvo socijalno-ekonomskih faktora kumuje činjenici da se romski mališani "ispisuju" iz škole u nižim razredima.
Ona kaže da ne postoji način da se školovanje romskih mališana reši dekretom i zakonom, jer je zakonodavac već predvideo kaznene odredbe za roditelje koji ne školuju svoje dete.
"Moramo imati na umu da se deca ne školuju na svom maternjem jeziku i zbog toga bi makar na simboličan način trebalo premostiti jezičke barijere koje postoje između romskih mališana i ostale dece – jedan od predloga je da natpisi na učionicama i prostorijama u školi budu i na romskom jeziku", navela je Olga Lakićević.
Marko Šijan, predsednik upravnog odbora Centra za integraciju mladih i koordinator Svratišta za decu ulice, kaže da najveći broj mališana ulicama luta i prosi bez ikakvog nadzora roditelja, koji čekaju da se dete vrati kući sa dnevnim pazarom.
Dodatni problem predstavlja činjenica da veliki broj ovih mališana nije upisan u matične knjige i nema adresu stanovanja, pa se zbog toga ne zna koji je centar za socijalni rad nadležan za njihov "slučaj".
"Saradnici i volonteri Centra za integraciju mladih su od 2005. godine zbrinuli više od hiljadu mališana koji lutaju ulicama našeg grada, a 630 dece je do danas koristilo usluge svratišta. Preko 70 odsto mališana iz Svratišta za decu sa ulice upisano je u redovnu školu", kaže Marko Šijan.
