Kosovska policija treba još da se kali
Markus Bentler, komandant KFOR-a, kaže za "Vesti": "Zasad nemam nikakvih nagoveštaja da će se ovde na Kosovu dogoditi bilo šta što bi vodilo ka neredima većih razmera."
Tokom mandata komandanta Kfora generala Markusa Bentlera biće sproveden prvi značajan korak u smanjenju broja pripadnika Kfora. Početkom naredne godine na KiM će ostati 10.000 vojnika, umesto dosadašnjih 15.000. Vreme će pokazati da li su bila opravdana strahovanja Srbije, ali i nedavna analiza američke agencije Stratfor da će odlazak kforovaca pogoršati bezbednosnu situaciju na Kosmetu.
Da li manji broj vaših vojnika može da utiče na bezbednost i da li očekujete dalje smanjenje?
- Smanjenje je rezultat napretka koji smo ispunili, jer smo doprineli da Kosovo postane prilično bezbedno i mirno mesto. Trudimo se da naše snage budu prisutne u skladu sa potrebama. Cilj je da pod Severnoatlantskim savezom dostignemo broj snaga od otprilike 10.000 vojnika do kraja januara sledeće godine.
A svim ljudima na Kosovu šaljemo poruku - da ne poklanjaju previše pažnje brojkama. Ozbiljno se trudimo da organizujemo naše snage da bi bile mobilnije, brže, da budu pokretljivije, da bismo reagovali na bilo kakvu pretnju koja se može dogoditi i ugroziti bezbednost. Ne verujem toliko u brojke koliko verujem u sposobnost.
Da li to znači da ipak ne isključujete mogućnost da se na Kosovu desi neka pretnja ili možda bar nestabilna situacija?
- Mislim da imamo dobar rezultat tokom prethodnih 10 godina u obezbeđivanju sigurnog okruženja. A naporno radimo da taj visok nivo bezbednosti i sigurnosti održimo i u budućnosti. Veoma sam optimističan kad kažem da možemo sprečiti bilo kakve veće korake unazad. Mi smo sposobni dasprečimotakvu situaciju.
Neutralni po svaku cenu
Srpska zajednica na Kosovu ima veoma komplikovan emotivan odnos prema Kforu. Često se smenjuju ljubav i neprijateljstvo. Kakvi su sada ti odnosi?
Na neki način oni se naravno veoma oslanjaju na Kfor. Ipak, ponekad morate napraviti neke odluke koje se neće svideti svima, zato što moramo da budemo nepristrasni i da bismo osigurali bezbednu i sigurnu sredinu. Mi se od sveg srca trudimo da budemo neutralni. |
- Napredak na Kosovu je već postignut. I trenutno nemamo pokazatelja da će se bilo šta dogoditi što bi moglo pogoršati stanje. Naravno, kada posmatrate ekonomsku situaciju, vidimo veliki broj ljudi koji nisu zadovoljni zbog nedostatka posla, zbog budućnosti za mlade...
Tome treba da posvete pažnju i političari i ekonomiste. Ali, sveukupno, nemam nikakvih nagoveštaja da će se ovde na Kosovu dogoditi bilo šta što bi vodilo ka neredima većih razmera
Iako postoje zvanična saopštenja da su kosovske bezbednosne snage sasvim spremne da preuzmu svoju dužnost, koliko one to suštinski jesu i da li je njihova skorašnja budućnost da budu vojska Kosova?
- Njihova osnovna karakteristika je da su oni snage bez vojnog karaktera. Organizovani su na dobrovoljnom principu. Kao i vojne snage poseduju zaštitu. Moraju biti multietnički, a mi se moramo dodatno posvetiti ispunjenju tog cilja.
Njihova osnovna funkcija je da pomažu, da pružaju pomoć pri prirodnim nesrećama i humanitarnim katastrofama. Ne mogu dati odgovor u vezi toga šta se može dogoditi za 5-10 godina. Tek smo postigli početnu operativnu sposobnost. A trebaće nam još 2-5 godina da bismo ih u potpunosti osposobili, što podrazumeva 2.500 vojnika pripadnika aktivnog sastava koji će uključivati muškarce i žene, kao i 800 pripadnika rezervnog sastava.
Koliko Kfor stvarno kontroliše granice prema Makedoniji, prema Albaniji i prema Crnoj Gori?
- I dalje radimo zajedno sa kosovskom pograničnom policijom i Eeuleksom u vezi sa tim pitanjem. Dogovor o demarkaciji granice je postignut sa Makedonijom. Sa Albanijom imamo tradicionalno dobre kontakte. A mislim da će Kosovo u bliskoj budućnosti postići dogovor i sa Crnom Gorom. To je barem ono što je najavljeno. Dosad granice nisu bile pod kontrolom i to na nivou koji možete očekivati na ovom komplikovanom regionu kao što je Balkan.
Stručnjak za brdsku pešadiju
Nemački brigadni general Markus Bentler, u septembru je preuzeo komandu nad celokupnim snagama NATO u pokrajini.
Rođen je 1953. u Paderbornu, Nemačka. Vojničku karijeru započeo je već u 19. godini, kao pešadinac u oružanim snagama tadašnje Zapadne Nemačke. Posle završetka obuke 1974, postaje komandir voda. Iste godine započeo je studije sociologije na Univerzitetu Federalnih oružanih snaga u Hamburgu. Diplomirao je 1977. godine.
Osamdesetih godina služio je u G2 mehanizovanoj pešadijskoj diviziji i G3 oružanoj brigadi. Od 1989. do 1992. bio je pomoćnik vojnog atašea pri Ambasadi Nemačke u Sjedinjenim Državama.
U činu komandira bataljona služio je do 1994, kada je u Ministarstvu odbrane imenovan za oficira zaduženog za vojne kontakte sa SAD. Od 1996. do 1999. Bentler je bio vojni pomoćnik ministra odbrane.
Krajem prošlog veka pohađao je Nacionalni ratni koledž u Vašingtonu, koji je uspešno okončao juna 2000. Pre no što je angažovan na Kosovu, Bentler je služio u generalštabu nemačke vojske. U međuvremenu je dalje napredovao dobivši čin brigadnog generala brdske pešadije. |
- Nisam bio prisutan a ni odgovoran kad se to dogodilo... ali naravno, upoznat sam sa terenom. Veoma mi je drago da vidim mirnu situaciju u toj oblasti. Kuće se i dalje grade, a mi pažljivo pratimo čitavo stanje. Čim smo dobili tačne informacije u vezi samog događaja i nereda, plan je bio veoma hitro razrađen.
Pripadnici kosovske policije i Euleksa u prvi redovima su prišli i stali između ljudi koji su prouzrokovali nerede... i smirili situaciju. A ja mislim da je to obavljeno na uspešan način. Kfor je bio prisutan na horizontu, raspoloživ i spreman da se uključi i interveniše u slučaju potrebe. Ali nije bilo potrebe.
Tako nisam siguran da postoji osnova za tvrdnju u vezi našeg gubljenja neutralnosti.
Kako tumačite činjenicu da ni skoro godinu dana posle incidenta koji se desio posle Nove godine u severnoj Mitrovici, kad je bačena bomba na vatrogasce, još se ne zna šta se zapravo desilo?
- Da, to je bio veoma ozbiljan incident.To jeste krivični slučaj, a ja stvarno ne mogu dati komentar na njega zato što se međunarodne snage na Kosovu ne bave tim slučajem. Naš posao nije da jurimo kriminalce. Nismo obučeni za takav posao, i ne bavimo se iskorenjivanjem bilo kakvih kriminalnih aktivnosti.
U veoma kratkom roku desila su se dva samoubistva u redovima Kfora. Skoro se pojavilo i saopštenje sindikata Vojske Slovenije u kome se tvrdi da njihovi pripadnici u Kforu imaju tretman koji je ponižavajuci.
- Prvo bih želeo da kažem da bih radije da se uzdržim od davanja komentara u vezi sa pojedinačnim nacijama u sklopu Kfora i tretmana vojnika. Ne bih želeo da dajem bilo kakve komentare u vezi sa tim. To je tragedija i ljudska katastrofa, a mi to sve ozbiljno shvatamo.
To su različite priče, različite ljudske priče. Veoma je teško razumeti. Jedan vojnik je tek pet dana boravio u regionu operacija
pet dana. I ubio se. A poslednji slučaj
dogodio se veče pre njegovog konačnog odlaska sa Kosova i povratka kući... potpuno različite priče.
Da li su ti događaji, koji su se desili u nemačkom i slovenačkom kontingentu, po bilo čemu povezani?
- Verujemo da jerazlog u samoj osobi. A na to može uticati i situacija u porodici. I sve što ja mogu da učinim je da pružim ljudima ohrabrenje da učine sve što mogu i brinu se o ljudima oko njih... da primete promene u ponašanju i da zatim razgovorom sa tom osobom pokušaju da nađu rešenje, pa čak prihvate i neku vrstu pomoći bilo da je ona zdravstvene ili psihološke prirode.
Kakva je trenutno bezbednost na Kosovu?
- Kosovski izbori su bili veoma mirni. Naravno, bilo je nekoliko incidenata. Ali ih možemo izbrojati na prste jedne ruke. Ne više. Sveukupno je siituacija bila mirna, tiha i stabilna. Naravno, uvek postoji prostor za poboljšanje. Ali, imajući u vidu standarde, mislim da smo dostigli dobar i zadovoljavajući nivo bezbednosti. Zato imam puno ohrabrenje kada gledam u naredne izbore na miran način i sa optimizmom.
