Srbija prepuna samaca
U poslednjih deset godina broj brakova i ljudi koji imaju stalnu vezu dramatično se smanjio, piše “Pres“. Ovaj trend je najzastupljeniji u Istočnoj Srbiji i Mačvi. Ljudi se plaše da prihvate obaveze, ocenjuju psiholozi.
Samačkim životom u Srbiji živi više od 500.000 ljudi iako su odavno spremni za brak, pokazalo je istraživanje “Presa“.
Ovaj problem dospeo je u pažnju javnosti nakon što je Dragan Marković Palma za vikend organizovao druženje 100 neženja starijih od 38 godina iz Jagodine i jagodinskih sela i oko 130 udavača iz Srbije i okruženja.
Zvanične podatke o tome koliko je devojaka i mladića starijih od 30 godina bez bračnog druga nema nijedna institucija u Srbiji (čeka se popis stanovništva), ali nezvanične procene govore da je njihov broj odavno prešao cifru od pola miliona.
Statistika pokazuje da je, iz godine u godinu, sve više razvoda, a da se smanjuje broj sklopljenih brakova - za poslednjih 20 godina čak za 60 odsto je opao broj venčanja. Stručnjaci se slažu da će broj samotnjaka u budućnosti biti sve veći.
Razlozi koji dovode do samačkog života umnogome se razlikuju u gradu i na selu. Dok kod gradskih devojaka i mladića prevladava deviza “ostaću slobodan, neću se vezati" ili “kod mame je najbolje", dotle momci na selu muku muče kako da nađu devojku za udaju. Oni se žale da seoske devojke, čim stasaju za udaju, gledaju kako da odu u grad i tamo pronađu pristalog mladoženju.
Ljudi neće da odrastu
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže za “Pres“ da je u Srbiji najveći problem to što ljudi ne pristaju da se emocionalno vežu ni u zrelim godinama jer neće da odrastu.
“Takve stvari nemaju mnogo veze sa ekonomskim razlozima, kao što to neki žele da predstave. Pa, uzmite samo činjenicu da neke od najsiromašnijih zemalja imaju najveći natalitet. Svakako da ozbiljan problem imaju oni muškarci koji žive na selu. Oni ostaju sami jer su vezani za porodično ognjište i tradicionalisti su. S druge strane, žene iz ruralnih sredina, ugledajući se na serije kao što je ’Seks i grad’, usvajaju model udobnog života i odlaze u grad da tamo nađu ljubav i sreću“, smatra Milivojević.
Doktor Milan Latas, psihijatar u Kliničkom centru Srbije, napominje da je samotnjački život postao globalni fenomen.
“Ovde su prisutni strah od vezivanja i potreba da se živi na egoističan način kao što to promoviše savremena kultura. To je globalni fenomen koji je prisutan poslednjih desetak godina, ali sa tendencijom daljeg rasta. Javlja se u kulturama koje potenciraju kvazilakoću življenja. Život udvoje podrazumeva mnogo odricanja i teškoća, decu i brigu oko njih, a savremeni način života podrazumeva da ljudi ne treba da se odriču vlastitog zadovoljstva zarad drugih ljudi. Na isti način sve više funkcionišu i ljudi u ruralnim sredinama, očekujući da će odlazeći u grad dobiti ono što misle da im pripada, a to su jednostavnost i lakoća života“, kaže Latas.
On ističe da kod njega dolazi mnogo ljudi koji imaju više od 40 godina a nemaju bračnog druga i koji se žale da su usamljeni: “Interesantno je da oni tom nekom, i kad se pojavi, pronalaze bezbroj mana“.
Predsednik Udruženja “Seoski prag" iz Šapca Slobodan Nikolić tvrdi da u srpskim selima živi najmanje 250.000 neženja koji su prinuđeni da traže mlade u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji zato što naše devojke neće da ostanu na selu. Poslednjih godina primetan je i trend udaje Albanki za momke iz srpskih sela.
