Milovanović: Srbiji nije stalo do istine

Za "Vesti" govori Nataša Milovanović iz Kongresa srpskog ujedinjenja iz Vankuvera: "Srpska zajednica u Kanadi razočarana je vlastima u Beogradu jer ne drže dovoljno do nacionalnih interesa i vrednosti."

Mnogobrojna srpska zajednica u Kanadi angažovana je na prikupljanju i prezentaciji autentičnog materijala o kršenju ljudskih prava na štetu Srba. Namera je da se upečatljiv srpski primer nađe u novom Muzeju ljudskih prava, koji se otvara u Vinipegu. Direktor Muzeja je Lojd Eksfort, nekadašnji šef kanadske diplomatije, u vreme kada su Srbija i njeni građani bili izloženi NATO bombardovanju. O tome za "Vesti" govore bračni par Nataša i Dragan Milovanović, građevinski inženjeri, koji su već skoro 20 godina u Vankuveru. Nataša je i predsednik ogranka Kongresa srpskog ujedinjenja za Kanadu.

Kako ste zamislili prikupljanje materijala za Muzej?
- Naš zadatak je da u muzejskoj postavci bude dovoljno eksponata koji će autentično i istinito govoriti o onome što se događalo srpskom narodu tokom 90-ih godina, a što je nesumnjivo značilo ugrožavanje osnovnih ljudskih prava. Priložili smo gomilu filmova, knjiga, članaka i drugog materijala. Podelili smo ko će šta da radi i mi u Vankuveru smo dobili da obradimo problem Kosmeta.

Kakvi su odjeci vaših prvih koraka na ovom projektu?
U grupi koja se bavi Kosmetom, dvoje pripada mlađoj generaciji, bili su na Kosmetu i kao studenti režije snimali filmove o onome što se tamo dešava.

Prećutali podatke o Tesli Iako najveći broj Srba zna kako bi trebalo predstavljati srpsku istinu kanadskim građanima, to kod sunarodnika u Srbiji ne nailazi uvek na razumevanje. - Svojevremeno smo signalizirali direktoru Muzeja "Nikola Tesla", čija je izložba bila u Vankuveru, da postoje neke nejasnoće u postavkama, pa je prećutano da je Teslin otac bio sveštenik SPC, da je rođen u Vojnoj krajini u Austrougarskoj, a ne u Hrvatskoj. Uprkos tome, korekcija nije uvažena - vele naši sagovornici.

Nedavno su imali uspešnu prezentaciju pred četvoročlanom komisijom Muzeja, od kojih su dve osobe izjavile, što je vrlo indikativno, da su bile protiv bombardovanja.

Koliko vam u ovom poslu pomaže država Srbija, s obzirom na značaj ovakve postavke daleko od otadžbine?

- Nisam upoznata da li je država u tome uzela bilo kakvo učešće. Ali, iz prethodnih situacija znam da nam generalno nedostaje logistička podrška naše države i naše ambasade u mnogim projektima. Dobijam utisak da se najviše bave sami sobom. Uprkos takvoj situaciji, kada nam se pruži prilika, teško propuštamo šansu da kažemo istinu o našem narodu. Takav odnos službene Srbije je posledica nerada, javašluka i bahatosti.

Pomoć Gračanici Veliki broj naših mladih pohađa Univerzitet britanske Kolumbije, ili Sajmon Frejzer Univerzitet. Prvi studentski srpski klub, osnovan 1998. i danas uspešno radi. - Ovi mladi ljudi imaju jak osećaj privrženosti srpskom narodu bez obzira što su najveći deo svog života proveli u inostranstvu ili su čak tamo i rođeni. Već godinama tradicionalno skupljaju pomoć za Dečju bolnicu u Gračanici - svedoče Milovanovići.

Koje su posledice vidljive i u Vankuveru?
- U srpskoj zajednici u Vankuveru velika je razočaranost vlastima u Srbiji, onim što rade i preduzimaju. Ali ne zbog odnosa prema dijaspori, već zbog sveukupnog odnosa prema srpskim nacionalnim interesima i vrednostima. To dovodi do pasivizacije u dijaspori, okretanju svojim problemima, porodici i prijateljima, ljudi se lagano otuđuju od svoje otadžbine, a to je najgora posledica.

Kako u takvim okolnostima izgleda borba za očuvanje srpskog identiteta u najzapadnijem gradu?
- Težište rada bacamo na mlade ljude, da ostanu vezani za svoje korene i nauče što više o srpskoj kulturi i tradiciji. Redovno stipendiramo studente koji su vezani za srpsku zajednicu, a imaju dobar uspeh.