URS-u dozvoljeno što drugim strankama nije
Ujedinjeni regioni Srbije, unija stranaka na čijem čelu je Mlađan Dinkić, registrovani su prilikom osnivanja kao obično udruženje građana, a ne kao politička organizacija, kako se predstavljaju u javnosti. Na ovaj način URS je u prednosti u odnosu na druge partije, posebno kada je u pitanju finansiranje i reklamiranje van predizborne kampanje.
Pored paradoksa, koji je omogućen zakonom, da se savez političkih partija zvanično registruje kao da je udruženje pčelara ili ljubitelja salse, postoji mogućnost da URS, koristeći status udruženja građana, to jest nevladine organizacije, može da koristi beneficije koje (druge) stranke nemaju, pre svega u vezi s izvorima finansiranja i u reklamiranju.
Političkim strankama, naime, nije dozvoljeno da ih finansiraju donatori iz inostranstva, niti da se reklamiraju van izborne kampanje. Takođe, kontrola rada NVO ne podleže tako striktnim mehanizmima kao što je slučaj s partijama.
"Ovakav vid registrovanja bio je, nažalost, jedini način da se zaštiti ime Ujedinjeni regioni Srbije u periodu između dva izborna ciklusa. Postojeće zakonodavstvo apsolutno ne prepoznaje mogućnost udruživanja političkih organizacija, niti formiranja koalicija, pre formalnog raspisivanja izbora. Otuda su stranke okupljene u URS, kao pokretu koji je zasnovan na principima decentralizacije i depolitizacije, morale da pronađu jedinu moguću formu za zajedničko delovanje. Čim se steknu formalno-pravni uslovi, odnosno kada budu raspisani izbori, URS će nastupiti kao koalicija na svim nivoima", kažu u URS i poručuju da "nema mesta nikakvom senzacionalizmu, niti će se na bilo koji način zloupotrebljavati ili izigravati zakon".
Na pitanje o načinima finansiranja, u URS ističu da se ponašaju i da će se ponašati u skladu sa zakonom, da sve stranke članice tog saveza podnose finansijske izveštaje, baš kao što će i ceo URS to uraditi. Na pitanje da li ih, kao udruženje građana, finansiraju stranci, u URS odgovaraju da će se ponašati "u skladu sa svim etičkim normama i neće izlaziti iz okvira koji su definisani zakonima". Kada je reč o javnom oglašavanju, tvrde da ne rade "ništa što ne čine i druge političke organizacije".
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, objašnjava za "Danas" da registrovanje URS kao udruženja građana ima nekoliko prednosti.
"Prva prednost je ta što kao udruženje nisu morali da prolaze proceduru prikupljanja potpisa da bi se registrovali kao stranka. Dalje, političke partije ne mogu da primaju donacije od stranih fondacija, a udruženja mogu. Na primer, moguće je da dobiju novac iz fondova EU za projekte demokratizacije i decentralizacije. Treća, i prema mom sudu ključna prednost jeste to što stranke ne mogu da se reklamiraju i vode kampanju van izbornog ciklusa, a udruženja to mogu da rade neprestano. Na kraju, u strankama se vrši finansijska kontrola, dok udruženja građana pišu godišnje izveštaje, koji se predaju poreskim organima i objavljuju na internet sajtu Agencije za privredne registre", navodi Dereta.
On ukazuje na to da je zanimljiva situacija da se u Skupštini Srbije nalazi poslanički klub jednog udruženja građana, URS, koje nije učestvovalo na izborima, ali čiji članovi jesu.
"Mislim da je to s registracijom namerno urađeno kako bi se zbunili protivnici i javnost i stekle privilegije. Iako URS ne krši zakon, ipak primećujem da se odredbe zakona isuviše slobodno čitaju", ocenjuje Miljenko Dereta i najavljuje da će grupa NVO predložiti da se izmeni Zakon o udruženjima građana kako bi se pravo na registraciju uskratilo političkim strankama.
Zoran Stojiljković, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za "Danas" da greše sve partije koje misle da će na ovaj način ostvariti neku korist.
"To što se URS registrovao kao udruženje neće ih sačuvati od analize Agencije za borbu protiv korupcije. Grupe građana i koalicije koje učestvuju na izborima moraju Agenciji da dostave koalicioni ugovor s predviđenim međusobnim obligacijama i raspodelom troškova, rizika i dobiti", navodi Stojiljković.
Odgovarajući na to kako će se rešiti pitanje izvora prihoda, on ističe da, pošto se radi o političkim subjektima, razlike nema.
"Kada neka grupa građana uđe u parlament, dobiće novac iz javnih izvora i moraće da podnosi izveštaje. Kada je reč o stranim izvorima sredstava, oni su uglavnom zabranjeni. Udruženje građana, pošto je neprofitna organizacija, finansira se od priloga, privatnih donacija, donacija firmi i slično, ali isto tako je u obavezi da pravi i dostavlja svoje finansijske izveštaje nadležnim organima", zaključuje Zoran Stojiljković.
