Če Gevara se "primio" u Čačku

Na inicijativu Branislava Jugovića nedavno je u prisustvu kubanske ambasadorke u Beogradu Mercedes Martinez Valdes osnovano Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva.

- Društvo za sada broji pedeset članova. Statut Društva predviđa da budući članovi moraju da ispune veoma stroge preduslove, kaže za "Vesti" Jugović.
 

Po kriterijumima za članstvo podsećate na KPJ između dva rata?

- Poređenje je dobro i u tome ne vidim ništa loše. Mi nismo komunisti, već levičari i veoma smo borbeni. Kuba je već decenijama simbol borbe protiv američkog hegemonizma, a o ugledu Erenesta Če Gevare da ne govorim.

Međutim, to što neko obuče majicu sa njegovim likom ne znači automatski da je i levičar. Paradoksalno je da mladi nose odeću sa likom Če Gevare, a glasaju, recimo za Čedomira Jovanovića.

Rekoste da članovi Društva brzo donose odluke i još brže stupaju u akciju. Koje su to akcije do sada?

- Prikupljali smo potpise za smanjenje poreza za dečju odeću, često organizujemo akcije pomoći deci u bolnicama, volontirali smo u školama u Kraljevu kada je ovaj grad pogodio zemljotres, učestvovali u štajkovima radnika u Čačku, Kragujevcu, Beogradu, Kuršumliji...Prikupljamo potpise za inicijativu da grad Čačak proglasi Džulijana Asanža, osnivač Vikiliksa, za počasnog građanina. Pokrenuli smo inicijativu da Tehnički fakultet u Čačku uspostavi saradnju sa sličnim fakultetima sa Kube. Sa ambasadom Kube organizovali smo i nekoliko zapaženih kulturnih manifestacija.

Kakva je perspektiva osnivanja sličnih društava u Srbiji?

- Uskoro će po ugledu na Čačak biti osnovano i društvo u Gornjem Milanovcu, našim stopama idu i gradovi Bačka Palanka i Apatin. Svi će biti objedinjeni u savezu društava srpsko-kubanskog prijateljstva čije će sedište biti u Čačku.

Da li je Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva politički obojeno?

- Naše prevashodne aktivnosti usmerene su na razvijanje kulturnih i privrednih veza između Kube i Srbije, ali naši aktivisti jesu levičari koji koriste svaku priliku da iskažu svoje nezadovoljstvo činjenicom da nemaju posla, da su i pored završenih fakulteta na ivici egistencije, da moraju da odlaze iz svoje zemlje, i da nešto mora da se menja. Ako je to politika, onda se mi stvarno i opravdano bavimo politikom i tek ćemo se baviti.