Istraga o organima puna nedoumica

Nezavisno od toga da li će istragu voditi UN ili istražni tim Euleksa, nije jasan pravni osnov za to, smatra Žan Šarl Gardeto, predlagač rezolucije OEBS-a o zaštiti svedoka.

Žan Šarl Gardeto, poslanik iz Monaka koji je Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope u januaru podneo izveštaj o zaštiti svedoka, ocenjuje da, bez obzira na izjave iz Brisela, Prištine i Beograda o tome ko bi trebalo da vodi istragu o trgovini organima na Kosovu, da je sve to, pravno gledano, još veoma nejasno.

Na zasedanju PS Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) u Beogradu najavljeno je podnošenje predloga rezolucije o zaštiti svedoka.

Još se ne zna ko će voditi istragu o trgovini organima na Kosovu. Kakvo je vaše mišljenje o tome ?

- Bez obzira na to da li će istragu voditi UN ili istražni tim Euleksa, nije jasan pravni osnov prema kome bi jedna ili druga misija imale ovlašćenje da sprovode istragu. Nije, na primer, jasno po kome osnovu bi mogli da sazovu sud u distriktu Priština, kako to najavljuju međunarodne vlasti. Želeo bih da shvatim na koji način u proceduralnom smislu može da funkcioniše istražna misija bilo Euleksa, bilo UN. Posle treba razgovarati o materijalnim, kadrovskim i finansijskim mogućnostima. Sve je ovo za sada maglovito.

Euleks tvrdi da je u novom sastavu, sačinjenom za istragu o trgovini organima, spreman da zaštiti svedoke, verujete li u to?

- Mislim da je jedino rešenje da se svedok izmesti sa Kosova i smesti u drugu zemlju, iako tu ima teškoća kao što su ugovori sa zemljama koje bi prihvatile svedoke. Tu su i troškovi, sve to je veoma skupo, tu je i novi identitet za svedoka i njegovu porodicu i teškoće vezane za brigu o njima duže vreme. Veoma je važno i pitanje ko će biti odgovoran za zaštitu svedoka po prestanku rada istražne misije. Na to pitanje nema preciznog odgovora ni od Euleksa ni od UN.

Da li ćete nastaviti da pratite stanje zaštite svedoka na Balkanu?

- Naravno da bih to želeo jer je zaštita svedoka tema koja mora da se prati. Sada je, na primer, otkrivanje identiteta zaštićenog svedoka 30 dana pre početka procesa deo pravilnika Haškog suda. Isto pravilo postoji i u Srbiji. To je problematično jer 30 dana pre procesa optuženi, to jest njegovi savetnici, saznaju ko su svedoči. Dakle, od tog trenutka zaštita svedoka postaje iluzorna. Ima velikih problema na Kosovu, u Srbiji, u Bosni, ima ih i u Hrvatskoj.