U manastiru traže spas od heroina

U mitrovačkom Savetovalištu za narkomaniju radi samo jedan stručnjak pa se roditelji zavisnika za pomoć sve više obraćaju crkvi i decu šalju u komune i manastire.

Narkomani posle lečenja često prepušteni sami sebi

 

Skoro po pravilu, roditelji primete da sa detetom nešto nije u redu kada iz kuće počinje da nestaje novac, a potom i vredne stvari. Tada potraže pomoć od stručnjaka, ali psihijatar dr Sanja Selaković ne može pomoći svima koji od nje traže spas za decu.

U mitrovačkoj Policijskoj upravi nismo mogli dobiti podatke o broju registrovanih narkomana, niti podatke za Sremski okrug. Kažu da raspolažu sa operativnim podacima, koji nisu za javnost i uputili su nas na zdravstvene ustanove. Ali, ni u mitrovačkoj Opštoj bolnici, na odeljenju psihijatrije, nismo dobili podatke o lečenim narkomanima. O mukama zavisnika najspremniji su da govore njihovi roditelji.

- Primetili smo da nešto nije u redu kada je naš sin počeo na po nekoliko dana da odlazi iz kuće i burno da menja raspoloženje. Kada je iz kuće nestao novca, dugo sam razgovarao s njim i sve mi je priznao - kaže S.P, roditelj 23-godišnjeg narkomana.

Otac je tada shvatio da mu je sin na heroinu već šest meseci. U Mitrovici mu nisu mogli da pomognu, pa je poslat u Zavod za bolesti zavisnosti u Beograd. Tamo je mogao da boravi samo 10 dana i zahvaljujući mnogim vezama, roditelji su mu obezbedili lečenje od 50 dana.

- Bojim se da će sve biti uzalud jer kada se vrati sačekaće ga društvo ogrezlo u drogu. Mislim da bi se spasio ako bi bio smešten u neki manastir, ili radni kamp u Resniku, ispod Avale - dodaje S.P.

Međutim, zavisnik se ne može poslati u radni kamp ili manastir, bez njegove saglasnosti. U telefonskom razgovoru mladić je odbio pomisao da ode u višemesečnu izolaciju i, po svemu sudeći, vratiće se na mitrovačku ulicu.

- Mnogo je mladih narkomana na mitrovačkim ulicama. Sarađujemo sa župnikom Eduardom Španovićem, kod koga svakodnevno dolaze očajni roditelji, a ponekad i narkomani traže pomoć - kaže Kristina Miščević, koordinatorka mitrovačkog “Karitasa” u okviru koga su organizovane grupne radionice za roditelje narkomana.

Savetovalište “Karitasa” radi od 2009. godine. Kada prihvate nekog od mladih zavisnika, prvo ga šalju na beogradski Institut za lečenje bolesti zavisnosti, gde stručnjaci obave detoksikaciju, a tek onda može da očekuje pomoć od “Karitasa”.
Posredstvom rimokatoličke crkve i “Karitasa” iz Sremske Mitrovice ,40 mladih narkomana, starih od 17 do 23 godine, otpremljeno je u komune na Petrovaradinu, “Milosredni otac” u Subotici i “Ćenakolo” u Međugorju.

Roditelji zavisnika se žale da im po povratku sa lečenja dileri ne daju mira. Sa svih strana ih saleću sa “besplatnom dozom”, stavljaju im heroin u džepove.
- Kada mi je sin, koji je odlučio da raskrsti s drogom rekao da to više ne može da izdrži, prodali smo kući i odselili se u Novi Sad - priča M. N., majka bivšeg narkomana.

Prema podacima mitrovačke Policijske uprave, od maja do januara, organi reda su u 36 akcija oduzeli 3,17 kilograma droge. Najviše je bilo marihuane, zatim amfetamina, a bilo je i herioina. Inspektor za maloletničku delinkvenciju objašnjavaju da se na mitrovačim ulicama džoint prodaje za 30 dinara, ekstazi za 10 evra, a gram heroina košta 30 do 50 evra.