SUBNOR traži da 7. jul bude praznik
Predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević najavio je da će ta organizacija uskoro pokrenuti inicijativu da Dan ustanka u Drugom svetskom ratu ponovo bude državni praznik.
Zečević je rekao da je doprinos borbi protiv fašizma, pored učinka sportista, "jedini kredit koji savremena država Srbija ima u međunarodnim odnosima".
"Partizanski ustanak 1941. godine jedan je od nekoliko događaja u istoriji koji su opredelili budućnost Srbije i izgradili njen ugled u svetu, zbog čega je važno sačuvati sećanje na njega", izjavio je Zečević.
On je dodao da država treba da prizna "ono što je priznao antifašistički svet posle završetka rata, a to je doprinos Jugoslavije u pobedi protiv fašizma".
Zečević je ukazao na nelogičan odnos države prema tekovinama NOB-a, jer s jedne strane ne priznaje Dan ustanka, a sa druge strane pomaže obeležavanje nekih od ključnih događaja iz Drugog svetskog rata, poput proboja Sremskog fronta ili bitke na Kadinjači.
"Neprihvatljiva rehabilitacija četničkog pokreta"
Za SUBNOR je, naveo je Zečević, neprihvatljiva i rehabilitacija "četničkog pokreta i ukupne kolaboracije". Prema njegovom mišljenju, to za posledicu može da ima da na Srbiju u inostranstvu gledaju "kao na prostor gde se rehabilituje fašistička ideologija".
"Imajući u vidu da je uporište ovom sistemu četnički pokret, a ne mi, oni osporavaju naš rat. Oni su najpre 2004. godine doneli zakon kojim su izjednačili prava boraca NOB i četnika, a potom 2006. godine i zakon o rehabilitaciji, kojim rehabilituju celu izdaju", naveo je Zečević, dodajući da je ustanak 7. jula bio antifašistički, a ne revolucionarni.
U ratu su, kako je istakao, na jednoj strani bili partizani, a na drugoj "okupatori, nedićevci, četnici, ljotićevci".
|
Za Zečevića su neprihvatljive inicijative da se za praznik antifašističke borbe, umesto 7. jula i 13. maja, kada je ustanak podigao Draža Mihailović, uzme datum koji premošćuje između dve ideologije, poput datuma kada je zajedničkim snagama oslobođen Gornji Milanovac 28. septembra 1941. godine.
"Ja sam tražio i svi mi tražimo dokumenat gde je Mihailović pozvao narod na ustanak i oružanu borbu. Kada bi ga našli, mi bi ga uramili i stajao bi u mojoj kancelariji. Ceo problem je bio u tome što oni nisu hteli ustanak i što su mislili da je ustanak preuranjen", rekao je Zečević, naglasivši da su četnici prekinuli saradnju sa partizanskim pokretom, a onda se i okrenuli protiv njih.
"Da nije bilo njih, mi bismo se tukli samo sa Nemcima. Da smo se borili samo protiv okupatora mi bismo sve vreme rata imali 90 odsto teritorije. Oni (četnici) su za nas bili najgori", dodao je Zečević.
Ko traži Dražine kosti?
Predsednik SUBNOR-a se osvrnuo i na rad državne komisije na pronalaženju posmrtnih ostataka Mihailovića na Adi Ciganliji, navodeći da se to pitanje zlupotrebljava.
"Ovo sa Adom je stvarno nekorektno. Ko imalo zna istoriju Ade, samo u 20. veku, zna da je tamo bilo stratište i zatvor još iz doba Kraljevine Jugoslavije, da su se tu vodile teške borbe za vreme oba svetska rata, tako da je ona potavanisana kostima", rekao je Zečević i dodao da ostaci Mihailovića zbog toga nikada neće biti nađeni.
"Sada pričati nekom da drži pet-šest kostiju Mihailovića, to je ravno idiotizmu. Neće me iznenaditi da kažu da su pronašli njegove zemne ostatke. Ja lično mislim da tog čoveka treba ostaviti na miru, jer ga debelo zloupotrebljavaju", kazao je Zečević, i ocenio da da oni koji traže ostatke Mihailovića i koji na tome insistiraju to rade zbog sebe. |
