Đelić: Nema EU dok ne rešimo Kosmet

Tri pitanja su ključna da bi Srbija do kraja godine dobila kandidaturu i početak pregovora za članstvo u EU - završetak saradnje s Haškim tribunalom, ispunjavanje Akcionog plana i napredak u dijalogu između Beograda i Prištine.

- Naš cilj je da do kraja godine dobijemo status kandidata. Vredno radimo na tome da obezbedimo i datum početka pregovora sa EU, jer bi to za naše građane značilo više investicija, više radnih mesta i više evropskih fondova - rekao je za beogradski “Pres“ Božidar Đelić, vicepremijer zadužen za evropske integracije.

Šta znači završetak saradnje s Tribunalom?

- Hapšenje Gorana Hadžića.

A ispunjavanje Akcionog plana?

- Ključno je usvajanje još dva zakona - o javnoj svojini i restituciji. Očekujem da zakon o javnoj svojini bude usvojen pre letnje pauze u Skupštini, a zakon o restituciji u septembru. Imamo još obaveza u mnogim sektorima.

Koje će biti ključne tačke sporazuma Beograda i Prištine na kojima insistira EU, pošto trenutno ima dosta kontroverzi?

- Uz pitanje katastra i slobodnog kretanja to su carinski pečati unutar sporazuma CEFTA, koje je Priština pokušala da promeni jednostrano, a treba naći i rešenje za predstavljanje Kosova na regionalnim forumima.

Znači li to da će zvaničnici Srbije prekinuti praksu da ne prisustvuju skupovima ili forumima na kojima učestvuju predstavnici kosovskih vlasti?

- Spremni smo da nađemo dogovor prihvatljiv za obe strane, prema kojem i oni mogu da učestvuju na skupovima na nama prihvatljiv način, koji ne krši naš Ustav ni državnu politiku.

Poslednjih dana ponovo je aktuelizovano pitanje da li će Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova da bi ušla u EU, posebno posle takvog stava nemačkih parlamentaraca. Zašto to krijete od javnosti, ako je uslov?

- Imao sam u poslednjih deset dana pet sastanaka sa visokim zvaničnicima te najveće evropske zemlje. Niko od njih ni u jednom momentu nije postavljao bilo kakvo priznavanje Kosova kao uslov za ulazak u EU. Ali, mi dugujemo istinu građanima - pre ulaska u EU mora se pronaći rešenje za taj problem.

Koje je to rešenje za Srbiju koje bi nas odvelo u EU?

- Svima smo stavili do znanja da priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti ne može biti rešenje prihvatljivo za Beograd. Kroz dijalog koji je započet trebalo bi razgovarati o svemu, pa i o najtežem pitanju, statusu. Problem Kosova nije se pojavio sa Slobodanom Miloševićem, niti je sa njim nestao. To je pitanje koje traje vekovima i jedino rešenje je ono koje je prihvatljivo i za nas i za Prištinu, a koje garantuje evropsku budućnost svima.

Jeste li možda sa evropskim zvaničnicima pričali o Dačićevom predlogu o podeli Kosova?

- To su, kao što je rekao i kolega Dačić, lični stavovi koje su izražavali i Dobrica Ćosić i mnogi drugi pre njega.

Da li je to najrealniji ishod koji bi bio prihvatljiv za Beograd?

- Naš Ustav je jasan - Kosovo je deo naše države. Nama često kažu da je realnost da kosovski Albanci ne žele da ih vodi Beograd. To je tačno, ali istina je i da nealbanci sa Kosova ne žele da ih vodi Priština. I na toj bazi treba krenuti i pronaći rešenje. Svako odbijanje te realnosti znači da jedna ili druga strana predlaže nasilje kao rešenje.

Jeste li preuzeli ingerencije od šefa diplomatije Vuka Jeremića u domenu evropskih integracija?

- Mi smo ekipa. Koordiniram rad na onome što je srž evropskih integracija, a to su promene unutar naše zemlje i odnosi sa EU i zemljama članicama povodom naše evropske perspektive. Mišljenje Evropske komisije se publikuje 12. oktobra, a odluka o kandidaturi očekuje se 9. decembra. Do 12. oktobra će me malo biti van zemlje, jer moramo da dovršimo ovaj posao, ali od 13. oktobra do 8. decembra ću posetiti svaku od 27 zemalja EU čiji nam je glas potreban.

Preti li nam još opasnost od uvođenja viza zbog lažnih azilanata?

- Ključna bitka je na jesen, jer je prošle godine posle letnjih odmora jedan broj ljudi otišao u inostranstvo i posle tri meseca legalnog boravka u tim zemljama tražio azil. Veliki napori su uloženi i daju rezultate, što se vidi u velikom padu broja zahteva za azil, na primer sa 1.200 prošlog novembra na 140 u maju u Nemačkoj. Međutim, svesni smo da moramo da nastavimo da radimo na konačnom uklanjanju tog problema, kao i njegovih uzroka, da bismo sačuvali beli Šengen.