“Licimeran pritisak na Srbiju“
Bivši britanski ambasador u Jugoslaviji ser Ajvor Roberts kritikovao je uslovljavanje članstva Srbije u Evropskoj uniji priznanjem Kosmeta, ocenivši da bi se taj princip mogao odraziti i na druge zemlje sa teritorijalnim sporovima.
U autorskom komentaru za nedeljnik NIN, Roberts je ocenio da diplomatski dijalog podstaknut izjavama nemačkih poslanika o povezanosti Kosmeta i EU "još jednom pokazuje sposobnost međunarodne zajednice da usvoji duple standarde".
Ocenivši da bi od članova nemačkog Bundestaga (parlamenta) bilo licemerno da Srbiji blokiraju pristup u članstvo EU pre nego što prizna nezavisnost svoje pokrajine, jer Kosmet još nisu priznale ni neke zemlje EU.
"Ideja da nerešeno pitanje granica treba da zabrani članstvo u EU zadržala bi ne samo Kipar, nego i Britaniju, Irsku, Španiju i Dansku izvan EU", rekao je Roberts i dodao da je nerazumno da preduslove vezane za teritorijalni spor postavlja bilo koja država, pogotovo Britanija i Nemačka.
Zašto Kosmet, a ne i BiH?
Govoreći o odnosima Srbije i Kosmeta, on je dodao da bi zemlje sa teritorijalnim problemima trebalo da zasedaju na novom Berlinskom kongresu i ponovo definišu granice i stvore države koje imaju suštinsku stabilnost.
Prema njegovim rečima to bi bila bolja opcija, nego da Srbija kroz bilateralne razgovore sa albanskim vlastima na Kosmetu pronađe rešenje koje bi obema stranama omogućilo da proglase neku vrstu pobede.
Ocenio je i da se u slučaju podele Kosmeta ne bi moglo reći da isključivo albansko Kosovo ne može da se asimiluje u Albaniju i da bi time bila data šansa hrvatskom i srpskom delu Bosne da glasaju za prisajedinjenje matičnim zemljama.
"Onima koji kažu da je to regresija i koncesija nacionalizmu, odgovorio bih da je to ono što je vera u samoopredeljenje dala u ovom konkretnom slučaju. Ne izgleda razumno dozvoliti samoopredeljenje Kosovu, a ne i srpskom i hrvatskom delu Bosne", kazao je Roberts.
Roberts je rekao da je u regionu postojala multietnična država SFRJ, koju su uništili zajedno međunarodna zajednica i nacionalistički lideri jugoslovenskih republika.
"Možda nećemo doživeti njeno ponovno rađanje iz pepela, ali iščekujem dan kada će granice na Balkanu postati znaci razlike, a ne podele i na kraju se pretvoriti u nekakav flaster koji bezbolno otpada kada rana zaceli", zaključio je Roberts.
