Srpske žrtve niko ne broji
Počelo je veoma ambiciozno i sa popriličnim budžetom za inicijativu jedne nevladine organizacije i njene čelnice Nataše Kandić da bi na upravo okončanoj Skupštini koalicije za REKOM u Sarajevu konstatovano da nisu uspeli da u planiranom roku sakupe milion potpisa podrške za svoju inicijativu da se istraži zločin i popišu sve žrtve na prostoru bivše Jugoslavije stradalim u ratovima od 1991. do 2001.godine.
Inicijativu o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje istine o ratnim zločinima (REKOM) podržalo je potpisima ukupno 492.000 ljudi. I letimičnim pogledom na spisak potpisa vidi se ogromna razlika u podršci koju je REKOM dobio u Srbiji u odnosu na Hrvatsku, ili u Banjaluci u odnosu na Sarajevo, koje se uvek ističe kao grad stradalnik i koji bi po toj logici imao najviše interesa da se popišu sve njegove žrtve.
Tako je u Srbiji, bez Kosova i Metohije, sakupljeno 236.000 potpisa, a u pokrajini više od 100.000, što je neuporedivo u odnosu na Hrvatsku gde je ideju REKOMA o popisu svih žrtava prethodnih ratova podržalo svega 20.000 ljudi!
U Bosni i Hecegovini su aktivisti nevladinih organizacija sakupili 85.000 potpisa, od čega u Banjaluci 26.000, a u Sarajevu 17.000 potpisa.
Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske Branislav Dukić, međutim, ne veruje u informacije da je u srpskim sredinama skupljeno mnogo više potpisa.
- Pa ta akcija je u Banjaluci trajala samo dva dana. Kada smo mi apelovali na građane da ne potpisuju ništa, vrlo brzo su se pokupili i otišli - kaže Dukić.
U Crnoj Gori je prikupljeno 30.000 potpisa, a tamošnji parlament je već formirao komisiju koja će raditi na utvrđivanju istine o ratnim zločinima.
U Makedoniji je prikupljeno 10.000 potpisa, dok je u Sloveniji taj broj upola manji, ali znatno veći od planiranog. Direktora Fonda za humanitarno pravo i inicijator formiranja REKOM Nataša Kandić tvrdi da nije razočarana brojkom prikupljenih potpisa i najavljuje nastavak rada, ali putem elektronske pošte i Fejsbuka i skupova REKOM-a.
- Mislim da smo veoma uspeli, jeste da ima malo razočarenja, ali to nas navodi na to kako ćemo ubuduće da utičemo na vlade da podrže REKOM. Na Kosovu je procentualno najviše dobijeno potpisa i tamo su anketari bili okrenuti porodicama.
U Hrvatskoj postoji otpor tom regionalom pristupu, a izostala je i podrška političkih partija iz Hrvatske, za razliku od BiH - tumači za "Vesti" Nataša Kandić.
Činjenica je da njenu ideju ni u jednoj od bivših ju- republika nisu dočekali raširenih ruku, ali je negde taj otpor bio značajno veći i sa očiglednim drugačijim pristupom regionalnih ispostava ove nevladine organizacije.
- Najveću političku podršku smo imali u Crnoj Gori , ali i u Srbiji. Podršku tek očekujemo kada budemo vršili pritiske na vlade države regiona da formiraju svoje radne grupe za istraživanje zločina i popisivanje žrtava - dodaje predsednica Fonda za humanitarno pravo.
Hrvatski mediji koji su takođe na nož dočekali ovu ideju kažu da dok su srpski i hrvatski REKOM govorili o zločinima koje su počinile vojske tih država, Bosansko-hercegovački je bio selektivan. Njegovo sedište u Sarajevu se bavilo isključivo zločinima hrvatske i srpske vojske, dok zločine armije BiH nije istraživao.
Dukić: Preko Tadića nas ubeđivaliBranislav Dukić smatra da je projekat REKOM od samog starta osuđen na propast. On kaže da logoraši u RS nikada nisu dali podršku toj asocijaciji, ponajviše zbog delovanja Nataše Kandić i Sonje Biserko. On ističe da je jedini cilj cele priče sa REKOM-om bio stvaranje konfuzije i nepoverenje između određenih udruženja i onih koji se bave istraživanjem ratnih zločina.
|
Nataši Kandić malo 2,5 miliona evra
Nataša Kandić kaže da jedan od razloga što ideja REKOM-a nije podržana sa milion potpisa jeste i nedostatak sredstava.
- Umesto 2.500 volontera imali smo 600, i to samo da im pokrijemo ručak i kafu - dodaje ona.
Priča o parama, međutim, od početka prati ideju REKOM-a. Na njihovom portalu je objavljen finansijski izveštaj koji obuhvata period od 15. decembra do februara ove godine.
Iz njega se vidi da im je za manje od dve i po godine na razrađivanju ideje i njenom promovisanju u javnosti bilo potrebno 3.544.741 miliona evra, dok su raznih stranih donatora obezbedili 2.460.066. evra. Navedeni su različiti donatori, od Ministarstva spoljnih poslova Švajcarske, preko Fonda braće Rokfeler, ambasada SAD i Velike Britanije, misije OEBS u Srbiji i Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava koji je sa preko milion evra i najveći donator. Posle njih sledi Ambasada Holandije u Beogradu sa donacijama od nešto manje od milion evra.
Samo na medijsku kampanju je potrošeno preko 632.000 evra. Direktor medijske kampanje je primao mesečno bruto 2.760 evra i to 14 meseci.
Da li se tu radi, pitaju se hrvatski mediji, o "antiratnom profiterstvu" s obzirom na to da Komisija za REKOM od vlada novonastalih država traži mandat i finansiranje na pune tri godine s mogućnošću produžetka do 6 meseci?
