SAD: Srbi, nije u redu da bijete gejeve

Sumirajući mišljenja američke ambasadorke u Beogradu Meri Vorlik, koja piše za "Blic", moći ćete da shvatite zašto su Amerikanci uvek u pravu... Naravno, nećete to moći da shvatite jer to nije u redu, ali oni su vojno jači od ostalih (za sada), pa mogu da pričaju šta hoće - sila Boga ne moli. Ovo je jedna od takvih priča...

Meri Vorlik  

Rano ujutro 28. juna 1969. policija je izvršila raciju na mali gej klub u Njujorku. Tih dana takve racije su bile česte, ali ono što se dogodilo te noći nije bilo uobičajeno. Ljudi u klubu su pružili otpor, a dva dana nemira i protesta koji su usledili, bili su reakcija potlačenih ljudi i najava savremenog pokreta za prava seksualnih manjina.

Godinu dana kasnije, parada “Gej oslobođenje” povodom obeležavanja događaja iz Njujorka, održana je u Čikagu, a sledećeg dana i u Njujorku i Los Anđelesu. Četrdeset godina kasnije, policija u SAD više ne vrši racije samo zbog toga što neki lokali služe gej klijentelu. Danas se u većini američkih gradova poslednjeg vikenda juna održavaju parade ponosa, ali se sada one organizuju da bi se slavio ponos zajednica a ne da bi se tražila osnovna prava i slobode. Godine 2009. mi smo doživeli još jednu prekretnicu, kada je predsednik Barak Obama objavio da će se mesec jun u Sjedinjenim Državama obeležavati kao mesec ponosa lezbejki, homoseksualca, biseksualaca i transrodnih osoba (LGBT).

Borba za LGBT ravnopravnost nije jedinstvena, U preambuli američkog Ustava, jednog od naših najstarijih političkih dokumenata, opisuju se razlozi zbog čega “mi, (američki) narod” smatramo da su Ustav, a naravno i sama Vlada, neophodni. Osnovni razlog je da bi se stvorila “savršenija zajednica“. Tokom predizborne kampanje, predsednik Obama je, podsećajući na ovu frazu, govorio da je “dug marš onih koji su došli pre nas, marš za pravednije, sa više jednakosti, više slobode, više saosećanja i naprednije društvo”. Evolucija načina na koji su tretirane LGBT osobe u Sjedinjenim Državama je odličan primer tog dugog marša za savršeniju zajednicu.
 

Srbija nije Amerika - ona, naravno, ima sopstveni Ustav i pravni poredak. Ipak, neki principi dobre uprave su univerzalni. Ohrabrena sam dobrim napretkom koji je Vlada Srbije napravila u promovisanju sistema vrednosti koji poštuje sve pripadnike srpskog društva.

Godine 2009. Srbija je usvojila antidiskriminacioni zakon koji seksualnim manjinama izričito garantuje zaštitu i jednakost pred zakonom. Vlada je 2010. godine omogućila da više od 1.000 ljudi učestvuje u prvoj uspešnoj Paradi ponosa u Srbiji. Oba događaja, iako kontroverzni, podstakla su toliko potrebnu javnu raspravu o ovim važnim pitanjima.

Nisam imala prilike da vidim reakcije ljudi na antidiskriminacioni zakon jer kada je usvojen ja još nisam bila u Srbiji, ali sam imala sreće da mi se pruži prilika da prisustvujem Prajdu 2010. Videla sam koliko je učesnicima bilo važno da konačno mogu da ostvare svoja osnovna prava okupljanja i izražavanja, prava koja su im tako dugo bila uskraćena. Naravno svuda oko tog zaštićenog džepa hrabri policajci su držali na odstojanju buntovnike i huligane, da bi obezbedili prostor neophodan za zaštitu učesnika Prajda. Važno je da se ne zaboravi, da je tog oktobarskog dana prošle godine, više od 5.000 policajaca stavilo svoju sopstvenu bezbednost na liniju odbrane slobode okupljanja za tu manjinsku zajednicu.

Ako je 2009. bila godina u kojoj je jednaka zaštita zakonski obezbeđena svima, a 2010. godina kada je sloboda okupljanja omogućena svima, čemu se možemo nadati u 2011-toj? Rizik od nasilja prema LGBT osobama u Srbiji je i dalje veliki. U prošlogodišnjoj anketi, 14 procenata ispitanika je reklo da su nasilje i premlaćivanje legitimni načini za eliminaciju homoseksualnosti. Mnogi pripadnici LGBT zajednice, koji su bili žrtve kriminala, imaju strah od odlaska u policiju, plašeći se da će skretanjem pažnje na sebe samo pogoršati stvari. Mnogo više mora da se preduzme kako bi se homoseksualci, lezbejke, biseksualne i transrodne osobe osećali sigurno u svojim domovima i na ulicama.

Antidiskriminacioni zakon treba u potpunosti implementirati kako bi se omogućilo ovoj zajednici da uživa svoja puna prava. Vlada i društvo takođe treba da nastave da slede primer tolerancije i da većim angažovanjem sa LGBT osobama podstaknu njihovo uključivanje u zajednicu, a policija i LGBT aktivisti trebali bi zajedničkim radom da pronađu načine za izgrađivanje poverenja u policiju.

Vlada Sjedinjenih Država se zalaže za zaštitu seksualnih manjina širom sveta. Moje kolege iz ambasade i ja se redovno sastajemo sa predstavnicima LGBT zajednice kako bi stekli bolji uvid u njihove probleme, i pružili podršku njihovim naporima za unapređenje socijalizacije i tolerancije. Čvrsto verujem da prava reforma počinje od angažovanih pojedinaca, nevladinih organizacija i građana.

Državna sekretarka Klinton je nedavno povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, ponovno potvrdila da “bilo da podršku LGBT braniocima dajemo tako što sa njima marširamo u Beogradu, predvodimo napore za afirmaciju ljudskih prava LGBT osoba u Ujedinjenim nacijama, ili osuđujemo gnusan zakon koji se razmatra u Ugandi, ostajemo privrženi našim prijateljima i saveznicima koji se bore za jednakost i pravdu u svakoj oblasti na svetu...