Albanci merkaju Pančićev vrh

Da je pedesetih godina znao šta će se sve događati na Kosovu i Metohiji, tadašnji visoki funkcioner Srbije i Jugoslavije Petar Stambolić verovatno nikada ne bi Kosovu i Metohiji pripojio pola Kopaonika - Lešak, Vračevo, Jarinje, Belo brdo i još na desetine, naselja, sela i zaselaka koji su odvajkada bili deo Srbije.

RAČUNAJU NA INVESTITORE: Miodrag Andrić

 

Po jednoj verziji, čika Pera je želeo da ojača srpski korpus na Kosovu i Metohiji, a po drugoj, po nalogu Tita i partije poklonio je Albancima jedan od najlepših i strateški najvažnijih delova Srbije.

Slavomir Ninić iz Leška, poput ostalih Srba na severu Kosmeta, strahuje da će se Albanci ako preuzmu kontrolu i na severu pokrajine skijati i graditi ski-centre na "krovu Srbije".

- Šta god da je mislio, Stambolić je tada teško pogrešio jer je doveo Albance do vrha Kopaonika. Doduše, u vreme Slobodana Miloševića bilo je šansi da se sve to ispravi. Predlagali smo, molili da nas vrate u takozvanu užu Srbiju, ali ni tadašnje vlasti to nisu htele da učine. Bojim se da je sada za sve kasno - kaže Ninić.
 

Zatvoreni rudnici

Granica je tik ispod Pančićevog vrha. Veliki deo Kopaonika s ogromnim kompleksima šuma i izvanrednim turističkim potencijalima teritorijalno pripada Kosmetu. Spiro Cvejić, nekadašnji funkcioner u opštini Leposavić, priča o planovima tadašnjih vlasti.

- Nameravali smo da na lokalitetu Nebeske stolice iznad Belog brda na Kopaoniku izgradimo ski-selo sa oko 3.000 ležajeva. Planirali smo i da izgradimo farmu ovaca u Jelakcu - seća se Cvejić.

Osim šumama, pašnjacima, vodom i ski-terenima, kosovski deo Kopaonika bogat je i rudama. Nekada je na ovom području radilo pet-šest rudnika među kojima je najpoznatiji bio kop Belo brdo iz koga je Trepča dobijala najbolju rudu za proizvodnju olova, cinka i srebra. I taj deo Kopaonika, ako se ostvari Euleksova strategija za integraciju severnog Kosmeta, lako može pasti pod kontrolu Hašima Tačija.

Istu sudbinu doživeo bi i rudnik Crnac podno Rogozne koji je takođe radio za Trepču. Celo područje Rogozne prebogato je obojenim metalima među kojima je mnogo neiskorišćenog bakra, srebra i zlata.

Inženjer Velimir Bojović, dugogodišnji direktor rudnika i flotacije Kopaonik i doskorašnji predsednik opštine Leposavić, ističe da su za ovo rudno bogatstvo zainteresovani i albanski mentori iz inostranstva:

- Posle Starog trga mi smo bili najveći Trepčini snabdevači olovo-cinkanim koncentratom koji je i danas veoma tražen u celom svetu. Danas rudnici i flotacija u Leposaviću uglavnom stoje jer ni Trepča ne radi. Ako bi se neko malo potrudio, brzo bi proradili. U dolini Ibra su neiskorišćene i ogromne rezerve ruda bazalta, bora, magnezijuma i drugih traženih minerala. Imamo i nekoliko lekovitih termo-mineralnih izvora koji su takođe neiskorišćeno bogatstvo.

Vlada Srbije u akciji
 

NEISKORIŠĆENE REZERVE RUDE: Velimir Bojović

 

Da bi ispravila što se ispraviti može, Vlada Srbije nedavno je naložila Republičkoj agenciji za prostorno planiranje da u narednih godinu dana izradi regionalni prostorni plan za severni Kosmet koji će obuhvatiti sve resurse na teritoriji opština Zubin Potok, severna Kosovska Mitrovica, Zvečan i Leposavić.

Reč je o ogromnom prostoru: od padina planine Mokre gore, tačnije od Metohije i opštine Istok pa sve do Pančićevog vrha ili od jezera Gazivode, pa do Rudnice na granici sa opštinom Raška. Novac za izradu ovog plana obezbediće Ministarstvo rudarstva i prostornog planiranja, a sav posao realizovaće se preko kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga.

Cilj prostornog plana je utvrđivanje dugoročne koncepcije razvoja i resursa, racionalno korišćenje i očuvanje poljoprivrednog zemljišta, razvoj putne mreže, izgradnja infrastrukture, unapređenje životne sredine, zaštita kulturno-istorijskih spomenika...
 

Izradu regionalnog prostornog plana za severni Kosmet niko u ovom delu pokrajine, bar javno, ne dovodi u vezu sa mogućom podelom Kosova i Metohije. Mnogi, međutim, veruju da Srbija namerava da spasava bar ovaj deo svoje teritorije.

Potpredsednik opštine Zubin Potok Miodrag Andrić kaže su njihovi najveći aduti planina Mokra gora, Rogozna, bogata bakrom, srebrom i zlatom i brana i jezero Gazivode.

- Planiramo da na Mokroj gori gradimo ski-centre, odmarališta, lovačke kuće... Računamo na ulagače iz Srbije i inostranstva. Jezero Gazivode od proizvodnje struje i isporuke vode godišnje ostvaruje prihod od oko 6.000.000 evra i sav novac odlazi u Prištinu. Nameravamo da to bogatstvo vratimo našoj opštini i našem narodu, na jezeru možemo uspešno razvijati turizam i ribolov. Uvereni smo da će Zubin Potok ostati deo Srbije, zato su i svi naši planovi u koordinaciji sa Vladom Srbije - kaže Andrić.

Na severu Kosmeta trenutno s izbeglicama iz drugih kosovskih opština, živi više od 50.000 Srba, mnogo je mladih i školovanih ljudi koji su takođe značajan resurs Srbije za koji se vredi boriti...