Sve brojnije bebe "sa leda''
Da od života nema većeg čuda, ali i od nauke moćnije fantazije svakodnevno potvrđuju stručnjaci Specijalne ginekološke bolnice Beograd pomerajući granice mogućeg.
Direktor Bolnice prof. dr Slobodan Radulović, čuveni ekspert za lečenje steriliteta, koji je još daleke 1985. godine bio u timu zaslužnom za rađanje prve bebe iz epruvete iz Srbije, objašnjava za "Vesti" prednosti metode krioprezervacije (zamrzavanje humanog materijala).
- Ova metoda, koju su novinari popularno nazvali "bebe s leda", pružila je realnu nadu brojnim parovima da mogu da dobiju potomstvo. Prva naša beba iz zamrznutog embriona rođena je 1991. godine u Beogradu i bila je i prva takva beba u Srbiji. Od tih dana do danas metoda se usavršavala iz godine u godinu, uvođenjem novih kompjuterizovanih aparata za krioprezervaciju i razvojem sve boljih krioprotektana - specijalnih medijuma koji su omogućavali da se embrion bez ikakvih oštećenja, sa temperature od plus 37 stepeni spusti na temperaturu od minus 196 stepeni i na kraju vrati na temperaturu tela. Svakako, i naša iskustva i spretnost su rasli sa vremenom - obrazlaže ugledni stručnjak.
Pre tri godine pojavila se metoda vitrifikacije - ultra brzog zamrzavanja, koja predstavlja džinovski korak unapred, pa zamrzavanje postaje nedeljivi deo programa vantelesne oplodnje.
- Uvođenjem ove metode uspeli smo da povećamo procenat trudnoća nakon primene vantelesne oplodnje, jer iz jednog stimulisanog ciklusa može da se omogući nekoliko embriotransfera - priča prof. dr Slobodan Radulović. - Višak embriona se zamrzne i u slučaju da nije došlo do trudnoće u sledećem ciklusu se vraćaju odmrznuti embrioni. To je velika prednost za pacijenta, povećava se procenat uspešnosti, a procedura u narednom pokušaju je mnogo jednostavnija i lakša za ženu, jer ne prima injekcije za stimulaciju, nema anestezije i punkcije. Prati se samo normalan ciklus i kada je materica spremna odmrznu se embrioni i ubace u matericu.
Druga velika prednost je mogućnost zamrzavanja sperme i jajnih ćelija koje se čuvaju i koriste za programe donacije namenjene ženama koje nemaju svoje jajne ćelije i muškarcima koji nemaju spermatozoide, ističe sagovornik "Vesti":
- Ovo je posebno važno, jer je od januara 2010. godine u Srbiji donet zakon kojim su dozvoljene donacije jajnih ćelija i spermatozoida. Regulisanjem programa donacije je omogućeno mnogim bračnim parovima da mogu da imaju svoje dete. Ranije su ovi parovi morali da potraže pomoć u inostranstvu, a danas im je to omogućeno u Srbiji. Zbog visokog procenta uspešnosti vitrifikacije, najnovije metode zamrzavanja, sve više zamrzavamo tkivo jajnika i testisa iz kojih kasnije mogu da se dobiju oplodne ćelije, kada zbog teških bolesti moraju ovi organi da se hirurški odstrane ili zrače.
Savremene metode koje primenjuje Specijalna bolnica Beograd odavno su prestale da budu novinska senzacija. Postale su spasonosna java za sve one koji žele da ostvare san da postanu roditelji.
