Dirnuo u Slobu, ostao bez knjige
Direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja Srbije dr Šćepan Ušćumlić zabranio je udžbenik istorije za osmi razred osnovne škole, autora dr Predraga Simića, bez obzira što su o knjizi pozitivno mišljenje imale čak dve komisije i šest recenzenata.
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i bivši ambasador u Francuskoj objašnjava da je direktoru Zavoda najsporniji odeljak o krizi i raspadu SFRJ i Slobodanu Miloševiću, ali ne zbog činjenica, već zbog političkog opredeljenja.
Uputio je i pismo i ministru prosvete dr Žarku Obradoviću, ali je on imao više razumevanja za stav partijskog istomišeljenika, nego za dr Simića.
Rupe u znanju
- Da. I napisana je upravo na osnovu iskustva sa studentima, jer se dešavalo da imaju mnoge rupe u poznavanju nacionalne istorije. Pobrinuo sam se i da za ovaj udžbenik obezbedim mnoge orginalne ilustracije, koje do sada većina nije imala prilike da vidi. I danas imamo veliki problem šta zaista želimo da saopštimo deci, jer je politička istorija jedni predmet koja govori i o prošlosti, ali i o vrednosti našeg društva. A, sve ovo mi govori da mi generacije kao da ne školujemo za EU, već za revanšizam. |
- Odgovorio mi je kratko i jasno da su stručnjaci ocenili da udžbenik ne zadovoljava standarde kvaliteta. Na to ću mu, uskoro, javno odgovoriti da je šest stručnjaka smatralo drugačije, i da je šest istoričara koji su dali pozitivno mišljenje o ovom udžbeniku uklonjeno sa spiska recenzenata Zavoda za unapređenje obrazovanja. S druge strane, od njih nisam dobio nikakvu zvaničnu negativnu recenziju, osim mišljenja direktora koji je između ostalog krajem 80-ih godina poznati funkcioner, član Predsedništva SK, jedan od značajnijih Miloševićevih kadrovika i kolega Mire Marković. E, to bi bilo isto kao kada biste dali generalu Jovi Kapičiću da napravi recenziju knjige "Kad su cvetale tikve", Dragoslava Mihajlovića. Ovo što nam se dešava je paradoksalno, i to 11 godina nakon odlaska Miloševića s vlasti. Ocena da je sporan odeljak o Miloševiću, sa strukom nema mnogo veze.
Šta se tačno zamera u delovima vezano za Miloševića?
- Zamera se da je neverovatna mera dnevno-političke banalizacije istorije. Zapravo, pozadina svih kritika je da za raspad Jugoslavije na Miloševićevoj strani nema nikakve krivice, već je sve plod zavere protiv Srbije. To kao politikolog nikako ne mogu da shvatim. Ne razumem da nikako ne smemo da govorimo i o tome u kojoj meri je Miloševićeva vlast bila kamen oko vrata i Srbije i Jugoslavije, i da i danas trpimo posledice toga. Ovaj udžbenik sam pisao za generaciju koja bi trebalo da živi u Evopi, a njegova poruke je da Srbije ne ulazi u EU, već se zapravo u nju vraća. Knjiga je napisana na osnovu tekovina modernog građanskog društva.
Činjenice koje navodite o Miloševiću često spominju i mediji. Ako je u medijima, zašto ne sme da bude u udžbenicima?
- Izgleda da je najsporniji autor koji je 5. oktobra bio sa druge strane barikade, pa se zato njegovo mišljenje na ovaj način sputava. Ne znam da li sam zbog čitave situacije ogorčen ili me sve zabavlja, jer je sve dovedeno do takvog apsurda da može slobodno da se pretoči u neku komediju Dušana Kovačevića. Srbija je krenula u Evropu, a sve ovo mi se čini da se želi da ona tamo nikada ne stigne, i vrati se negde u ona vremena 80-ih i 90-ih, na koje me i strašno podseća rečnik i stil ponašanja mojih kritičara.
