"Voleo bih da vidim Dulićev 'klip kukuruza'"

Predrag Azdejković, jedan od najpoznatijih LGBT aktivista, jedan je od retkih "nedesničara“ koji su digli glas protiv održavanja samita NATO pakta u Beogradu. Poznat kao veoma oštar na jeziku, je za beogradske medije ispričao zašto misli da ćemo se jednog dana izvinjavati NATO za bombardovanje, kako gleda na podršku države LGBT osobama, da li u Srbiji postoji gej lobi...

Predrag Azdejković, najpoznatiji srpski LGBT aktivista

 

U Beogradu će uskoro biti održan samit NATO. Ti si, kao borac za ljudska prava i jedan od najpoznatijih domaćih LGBT aktivista, protivnik ovog skupa. Zašto?

- Kada je NATO u pitanju, apsolutno sam protiv da Srbija postane deo tog saveza i da takva alijansa uopšte postoji. NATO je vojni savez, a vojska je stvorena da koristi oružje, koje je napravljeno da nekoga ubija. Ubijanje je zločin, možemo čak i hrišćanski reći, ubijanje je najveći greh. Vojsku treba ukidati, oružje uništavati, želim da živim u svetu gde ne postoje ratovi, oružje i masovni zločini. Možda je to utopija, ali ja to želim. Na ovu moralnu priču treba dodati i ekonomske, ekološke, a i nacionalne razloge. NATO nas je bombardovao i tačka, to je neoprostivo i mislim da je veliki bezobrazluk što se konferencija uopšte održava u Beogradu. Imam utisak da ćemo im se na kraju izvinjavati, jer su nas bombardovali i trošili svoju skupu municiju na nas jadne, nedostojne njihovog metka.

Ali članstvo u toj organizaciji sve češće se pominje kao uslov za članstvo u EU?

 - Članstvo u NATO nije uslov za članstvo u EU. To je jedna velika šarena laža domaćih političara. To nije tačno, jer postoje članice EU koje nisu članice alijanse. To je čista laž! Pomoćnik generalnog sekretara NATO za politiku odbrane i planiranje Jiržij Šedvij izjavio je da članstvo Srbije u NATO nije uslov za evropske integracije. Zato mislim da treba ukinuti kovanicu evroatlantske integracije, jer to nije povezano.

Kojeg od domaćih političara bi voleo da skineš? Ne sa vlasti, naravno...

- Problem sa našim političarima je što nimalo nisu zgodni! I da ih skineš, od stomaka ništa ne možeš da vidiš. Ali, ako moram već da biram, onda Oliver Dulić, jer sam čuo glasine da ima “veliki klip kukuruza”, pa da proverim glasine.

Prošlogodišnja „Parada ponosa“ u Beogradu je, kako si sam više puta rekao, održana zahvaljujući pritiscima iz inostranstva. Da li opet očekuješ sličan scenario?

- Ne verujem da će biti pritiska na državu, jer posle prve parade sve ide ko podmazano. Slično kao kad devojka izgubi nevinost. Prvi put boli, ima krvi... Ali posle toga bi samo da "paradira“ po ceo dan. Mislim da će veći problem biti s aktivistima i organizatorima. Uspeli su da se posvađaju pre nego što su počele pripreme za drugu paradu. To su opet stavili pod tepih, tako da treba očekivati neku erupciju. Baš sam pre neki dan hteo da odem na zvanični sajt "Parade ponosa“, ali on više ne postoji. Toliko o profesionalnosti organizatora. 

Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj će ove godine biti održane dve „Parade ponosa“, u Splitu i Zagrebu. Kako komentarišeš ovu razliku?

- Moj komentar na dve parade u Hrvatskoj bila je da se Hrvati mnogo prse. Homofobija je jednako izražena i u Srbiji i u Hrvatskoj. Kada čitam komentare na gej vesti u hrvatskim medijima, pomislim da je kod njih još gore. Katolička crkva je protiv isto koliko i SPC... Ali, u Hrvatskoj postoje državne institucije koje rade svoj posao i štite prava LGBT populacije, ali ne samo na papiru kao kod nas. A i hrvatski aktivisti su mnogo sposobniji od srpskih i maštovitiji. Naravno, tu je i pitanje finansijskih sredstava za aktivizam, koja je znatno veća u Hrvatskoj.

Šta te najviše nervira u Srbiji?

- Najviše me nervira licemerje, posebno onih koji se predstavljaju kao dobri, filantropi, koji se žrtvuju za druge, bore za prava ugroženih, a u stvari im je to samo "žvaka“ kojom mažu ljudima oči i pune sebi džepove. Tu mogu da se nađu skoro svi političari, mnogi NVO aktivisti, svi nacionalistički i desničarski lideri... Posebno pobesnim kada se ljudima uskraćuje pravo na mišljenje. U Srbiji, a ni u svetu, ne postoji sloboda govora, već samo njen privid. Imaš slobodu da govoriš sve dok se to dopada onima koji su na poziciji moći.

Hoće li biti neke promene nabolje ako ikada uđemo u EU?

- Apsolutno ne, jer se mi ne menjamo. To što će Srbija da postane članica EU je isto kao i kad bi nepismena osoba postala član biblioteke. Nema suštinske promene u ljudima. Da ne pljujemo po ulici, ne bacamo žvake na asfalt, da propuštamo pešake na prelazu, da na šalterima ne tretiramo ljude kao stoku, da poštujemo i volimo svoje bližnje... Mi trčimo da stavimo tu ukrasnu EU mašnicu na glavu, dok nam se celo telo raspada i smrdi na trulež. Nema sadržine, samo šminka.

Da li u Srbiji postoji gej lobi i koliku moć ima?

- Baš sam danas sa svojim gej prijateljem pričao o gej lobiju i došli smo do zaključka gde bi nam kraj bio da gej lobi postoji u Srbiji. U Americi kad hoćete da radite neki projekat, napravite donatorsko veče i pozovete bogate gej osobe i prikupite novac za svoj rad od same populacije. U Srbiji kad pozovete neku bogatu gej osobu i pitate za pomoć, reda veličine oko 100 evra, oni vam spuste slušalicu...

Koliko poznatih LGBT osoba u Srbiji krije svoju seksualnu orijentaciju?

- Svi. Kriju čak i oni za koje svi znamo da su gej. Mene je njih sramota, naročito me je sramota onih koji pričaju da vole žene, koji je njihov tip žene, kako zavode žene... Kad pročitam takve intervjue, dođe mi da povratim. Ne može svako javno da saopšti da je peder, za to treba hrabrost, trebaju muda... A nema to svako.