Udžbenik istorije zabranjen zbog Miloševića
Šćepan Uščumlić, direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja, zabranio je udžbenik istorije za osmi razred istoričara Predraga Simića jer na "loš način govori o Slobodanu Miloševiću i SFRJ".
Prema rečima istoričara Simića, Uščumlić je kao najproblematičnije izdvojio lekcije o uticaju Ustava iz 1974. na raspad SFRJ i o usponu Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji krajem osamdesetih godina prošlog veka, iako su potpuno činjenično utemeljene.
Simić tvrdi da je direktor zavoda Uščumlić, inače profesor matematike i nekadašnji visoki funkcioner Saveza komunista, suprotno svojim ovlašćenjima i na osnovu ličnih istorijskih ocena sprečio da se udžbenik nađe pred Nacionalnim prosvetnim savetom. Tako da knjiga nije ni dobila zvaničnu ocenu da li odgovara nastavnom planu i programu uprkos pozitivnom mišljenju dve stručne komisije i šest recenzenata.
Ideologija direktora Zavoda piše udžbenikeJedan od naših najpoznatijih istoričara i doskoro aktivni političar takođe je želeo da mu se ime ne pominje u vezi sa cenzurisanjem u zavodu, ali je zamolio da se stvar "konačno prodrma". |
Autor udžbenika Predrag Simić, inače naš donedavni ambasador u Parizu, odlučio je da preko dnevnog lista "Pres" uputi javno pismo ministru prosvete Žarku Obradovića u kome ga obaveštava na kršenje zakonske procedure uz očekivanje da će ministar obezbediti doslednu primenu zakona.
"U 'kritičkim zapažanjima' Šćepana Ušćumlića o ovom udžbeniku većina zamerki se odnosi na poglavlja o nacionalnoj istoriji, a glavni razlog negativnog stava direktora zavoda prema udžbeniku je kratki odeljak o Slobodanu Miloševiću. Važeći nastavni plan i program istorije za osnovnu školu predviđa temu 'Uspon Slobodana Miloševića'. Ma koliko da je bila složena politička situacija u Srbiji osamdesetih godina nesporno je da je Miloševićev završni uspon na vlast počeo 1987. godine skupom u Kosovu Polju. Drugi presudan događaj bio je Miloševićev govor na proslavi godišnjice Kosovske bitke na Gazimestanu 1989, koji je označio prekretnicu u zaoštrenim odnosima tadašnjih jugoslovenskih republika i, što je važnije, u odnosu SAD i EZ prema njemu i sudbini SFRJ", kaže Simić.
On ističe i Uščumlićeve primedbe da Nikola Tesla nije bio "srpskog porekla" nego "Srbin iz Like", i da odnosi Srbije i SAD na kraju Prvog svetskog rata zaslužuju poseban odeljak, kao i one o odnosu partizanskog i četničkog pokreta tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Simić ističe da je Uščumlić kao krajnje naivno i pojednostavljeno objašnjenje ocenio tezu da se jugoslovenska kriza u deceniji posle Titove smrti pretvorila u krizu jugoslovenske ideje uopšte.
"Vrlo bih rado direktoru zavoda i njegovim saradnicima objasnio zbog čega su 'teorije zavere' i 'istorijski revanšizam' popularni u Miloševićevo vreme bili sredstvo samoobmanjivanja i prikrivanja stvarnih uzroka i uzročnika krize", ističe Simić.
"Pres" piše da je kontaktirao nekoliko najpoznatijih i najuticajnijih srpskih istoričara, od kojih su neki učestvovali i u recenziji spornog udžbenika, ali da nisu smeli javno da komentarišu poteze Šćepana Uščumlića. Pravdali su se, kako piše "Pres", da neće javno da govore iz straha da bi to moglo da utiče na sudbinu njihovih udžbenika i pozicije u stručnim prosvetnim telima!
