Kraj rasprave o Kosmetu, odgovor do jula
U Palati mira u Hagu u petak je izlaganjem argumenata Venecuele i Vijetnama pred Međunarodnim sudom pravde završena devetodnevna rasprava o pitanju legalnosti secesije Kosova i Metohije, koju je, na inicijativu Srbije, zatražila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u oktobru prošle godine.
MSP je ostavio rok državama učesnicama u raspravi da do 22. decembra dostave pisane odgovore na tri pitanja koja su postavile sudije iz Maroka, Brazila i Siera Leonea, a posle čega bi sud trebalo da prouči iznete argumente, kako tokom pisanim putem, tako i tokom usmene rasprave u drugoj fazi postupka.
Prvo pitanje koje je postavio sudija Abdul G. Koroma iz Siera Leone glasi "kako principi međunarodnog prava dozvoljavaju secesiju entiteta bez saglasnosti države", pošto su se tokom rasprave čuli brojni argumenti kojima je osporavano da međunarodno pravo zabranjuje secesiju van konteksta dekolonizacije.
Brazilac Antonio Avgusto Kansado Trinidade i Marokanac Muhamed Benuna postavili su dva dugačka pitanja koja se odnose na objašnjenje konteksta i okolnosti koje su prethodile donošenju jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosmeta.
|
Autor jednostrane deklaracije
U razmatranje je uključeno ukupno 36 država, a komentare na pisane izjave u prvoj fazi postupka dostavilo je 14 zemalja, računajući i Srbiju. |
Venecuela je iznela stav da su opasne tvrdnje pojedinih država koje zastupaju tezu da entiteti stiču pravo na secesiju usled kršenja ljudskih prava i upozorila da bi takvo tumačenje državama dalo ideju da nastave kršenje prava kako bi sprečile mogućnost secesije, a ne da se bore za izgradnju demokratskih institucija i vrednosti.
Pošto su saslušale stavove Srbije, zatim autora jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosmeta, kao i još 28 država, među kojima se našlo i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, 15 sudija MSP na čelu sa Japancem Hisašijem Ovadom proučiće i odmeriti iznete argumente po dobijanju pisanih odgovora na tri pitanja.
Potom će većinom glasova, kako se očekuje, najkasnije polovinom iduće godine, MSP doneti savetodavno mišljenje o legalnosti secesije Kosmeta koje nije obavezujuće za države, ali će, kako su ocenili stručnjaci, imati veliku pravnu, kao i političku i moralnu težinu.
|
Pravni agrumenti na strani Srbije
Srpska delegacija u Hagu ocenila je u petak da je rasprava pred MSP pokazala da slučaj Kosova i Metohije ni na koji način nije presedan, niti izuzetak kako su to pokušali da prikažu branioci jednostrano proglašene nezavisnosti južne pokrajine.
Savetodavno mišljenje MSP trebalo bi da bude zasnovano na pravnoj oceni iznetih stavova, a pravni argumenti su na strani Srbije, dok sve ostalo spada u politička tumačenja, poručuju iz delegacije Srbije iz Haga i izražavaju nadu u prevagu međunarodnog prava nad politikom.
Zemlje koje su govorile u korist zaštite važećeg međunarodnog poretka iznosile su kvalitetne i validne argumente koji su dopunjavali sprsku argumentaciju i čitavoj raspravi dale ozbiljan pravni ton, dok su se ostali uglavnom pozivali na političke razloge i slobodno tumačenje, ocenio je sprski pravni tim.
Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, Argentina, Brazil, Španija, Kipar, Bolivija, Vijetnam i Belorusija izneli su seriju ozbiljnih argumenata, kojima se pokazalo kako je suverenitet država stariji od prava na samoopredeljenje.
Rumunija i Venecuela su istakle da se Srbija veoma promenila u poslednjih 10 godina i iznele kontraargumente američkim, nemačkim i holadskim stavovima da je pravo na secesiju opravdano zbog krišenja ljudskih prava. Predstavnici dve države su posebno istakli da se težište izmestilo u demokratsku Srbiju i da su nestali razlozi zbog kojih je moglo da se eventualno razmišlja o otcepljenu, podsećaju u pravnom timu Srbije i dodaju da se nažalost umesto traženja kompromisnog rešenja, išlo na flagrantno kršenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i međunarodnog poretka.
Prema oceni srpskog pravnog tima, rasprava u Palati mira je pokazala još jednom da je Albancima na Kosmetu "neka od velikih sila" obećala unapred nezavisnost i da se radi o ispunjenju obećanja ma kako to bilo u suprotnosti sa svim važećim međunarodnim sporazumima.
|
Tokom rasprave, agrumente u prilog odbrane srpskih interesa iznelo je 12 država, među kojima su Kina, Rusija, Argentina, Brazil, Bolivija, Rumunija, Španija, Kipar, Venecuela, Vijetnam, Burundi i Laos.
U prilog navisnosti Kosmeta argumentaciju su predočile Albanija, Austrija, Azerbejdžan, Bahrein, Hrvatska, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Jordan, Sijera Leone, Holandija, Norveška, Saudijska Arabija, Velika Britanija i SAD.
Srpska delegacija, s ambasadorom Srbije u Parizu Dušanom Batakovićem na čelu, poručila je prvog dana zasedanja da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja izazov Ujedinjenim nacijama i autoritetu svetske organizacije, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela - održanju mira i bezbednosti.
|
Sudije MSP
Osam od 15 sudija MSP dolazi iz država koje su priznale Kosmet. Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta do sada su priznale 63 od 192 države članice UN. |
S druge strane, delegacija iz Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", istovremeno odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu.
Iz MSP su poručili da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa tim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.
