Beograd se setio da i mi postojimo
Centralne vlasti u Beogradu setile su se problema na jugu Srbije tek kada je zbog velikog broja azilanata u državama EU, a poreklom sa tog područja, nastao problem sa bezviznim režimom. Činjenica je, međutim da je u Bujanovcu, Preševu i Medveđi rekordna nezaposlenost 70 odsto, da godinama na hiljade ljudi odlazi, i da do sada niko nije bio spreman da ozbiljno razgovara o tome, kaže Riza Haljimi, poslanik Albanaca sa juga Srbije u Narodnoj skupštini.
Ogroman broj osoba sa juga Srbije je u zemljama EU tražio azil.
- U ovom trenutku ključni momenti su nezaposlenost od oko 70 odsto i nepriznavanje diploma fakulteta iz Prištine, Tirane i Tetova. U takvoj situaciji mlade generacije ne vide perspektivu i jedini izlaz im je da traže posao u evropskim državama jer u opštinama u kojima su rođeni ne mogu da se zaposle. Na hiljade, desetine hiljada ljudi je odavde odlazilo godinama, ali niko nije hteo ozbiljno da razgovara o tome. Niko nije želeo da primeti problem, dok evo sada nije ugrožen beli šengen.
Kako sprečiti taj talas ilegalnih azilanata?
- Uz pomoć belgijske ambasade koja je kontaktirala sa lokalnim liderima, prošle godine su preko lokalnih medija upućene poruke, i na neko vreme je stao broj zahteva za azil. Međutim, sada ponovo postoji problem i u Belgiji, i u Nemačkoj, i u Švedskoj. Bilo bi pametnije da se sav taj novac, koji država troši na svakog lažnog azilanta, uloži u ovo drastično nerazvijeno područje.
Privreda ne postojiU ove tri opštine na jugu, osim prosvete i državnih organa ništa ne funkcioniše. Praktično, privreda ne postoji, posla nema. I ministru Ivici Dačiću sam rekao koliko je važno da se ovaj problem konačno ozbiljno shvati, podseća Haljimi. |
Kritikovali ste izjavu ministra Ivice Dačića o podeli Kosova?
- Ta ideja nije nova, ona je neprihvatljiva, štetna, teško izvodljiva, gotovo nemoguća. U prošlosti smo videli kako se sličan scenario odvijao, sa uglavnom tragičnim posledicama, pre svega u BiH, ali i u drugim delovima bivše SFRJ. Prošlost nas upozorava koliko je ta ideja opasna. Smatram da je momenat u kome se ona iznosi nepodesan, jer je tek počeo dijalog dve delegacije u Briselu, i očekuje se rešavanje teških životnih problema koji su se nagomilali poslednjih 12 godina. U odnosu na zadatak dve delegacije, samu ideju dijaloga i rezoluciju Saveta bezbednosti UN, nekorektno je sada iznositi takve ideje.
Mislite da bi podela Kosova dovela do zahteva za otcepljenje juga Srbije?
- Ako se počne sa podelom Kosova, ili bilo kakvim pomeranjem granice, to bi se odrazilo na sve druge države regionu. Lančano bi usledio niz sličnih zahteva - od onog za razmenu teritorije između severa Kosova i juga Srbije, neizbežno bi se odrazilo i na BiH i na Makedoniju.
Znači ne dirati ništa? Da li je to onda garant da se neće ponoviti zahtevi Albanaca za otcepljenje juga Srbije?
- Sve što se dešavalo od 1999. do 2001. je zakruženo Sporazumom, i onda je trebalo nastaviti sa realizacijom Vladinog programa koji je, osim očuvanja mira i stabilnosti, imao za cilj i ekonomsku revitalizaciju, kao i integraciju Albanaca. U periodu Vlade Zorana Đinđića bilo je određenih efekata, ali je onda sve usporeno, da bismo došli do toga da se danas Vlada Srbije gotovo uopšte ne bavi niti ekonomskim problemima, niti integracijom.
Radikalne struje u ofanziviOsim projekta multietničke policije, na jugu Srbije skoro ništa drugo nije urađeno. Takva situacija stavlja u defanzivni položaj sve snage koje su bile uključene u političko rešavanje problema na jugu Srbije, a daje potporu radikalnoj retorici. Dok se određeni krugovi takmiče ko će biti radikalniji, zvučniji i jači u pozivu na podelu, čini mi se i da centralne vlasti daju i veću indirektnu podršku, prostor i mogućnost za delovanje tim grupama, smatra Haljimi. |
