Bitka sa demonima u manastiru Ilinje
Manastirsko bratstvo molitvama i osveštanim uljem bije boj sa depresijom, vradžbinama, narkomanijom.
Na manastirskom posedu Ilinja, svetinje u mačvanskom selu Očage, u eparhiji šabačkoj, svake druge subote već od ranog popodneva može se videti mnoštvo poklonika. Nepregledna kolona automobila i autobusa, domaćih i stranih registracija, nadire na manastirsko imanje. Vernici se okupljaju na četvorosatnom večernjem bogosluženju i osvećenju jeleja (ulja), čitanju molitvi za isceljenje i sedmostrukom pomazanju osveštanim uljem protiv bolesti i, kako napominju monasi, napada demona. Nakon molitvi u crkvi vernike očekuje zajednička trpeza.
Jeromonah Isaija Jokić, nastojatelj manastira i njegova sabraća monasi Stefan i Gerasim, pozdravljaju poklonike. Svakome ko zatraži, daju savet.
"Otac Isaija je duhovni biser. On nikog ne ostavlja ravnodušnim. Njegova smirenost, blaga i poučna reč i topao pogled blagotvorno deluju na svakoga", ričaju vernici koji redovno pohode manastirsko bratstvo.
Jedan od njih priča da je zahvaljujući igumanu Ilinja ponovo stao na noge i pronašao novi životni put.
Cecin duhovni mir
|
"Propao mi je prvi brak zato što je bivša supruga išla kod hodže po zapise da bi me držala u svojoj potpunoj vlasti. Postao sam neuravnotežen, na rubu očaja, ali i bankrota. Onda sam saznao za ovaj manastir i došao po pomoć. Otac Isaija je dao sve od sebe da mi pomogne. Danas sam drugi put srećno oženjen, a kad god iskrsne neki problem tu je otac Isaija da pomogne", ispričao je u dahu jedan od majstora, poreklom iz Bosne, a danas nastanjen u Somboru, koji radi na izgradnji novog manastirskog konaka.
U manastiru trenutno živi i dvadesetak mladih sa duševnim problemima, jer su im neophodni svakodnevna podrška i pomoć duhovnika.
"Nastojimo da imaju što manje slobodnog vremena, jer nije dobro da um bude besposlen. Sa njima se svakodnevno razgovara, prisustvuju bogosluženjima, redovno poste, ispovedaju se i pričešćuju, pomažu na manastirskoj ekonomiji. I ubrzo počinju drugačije da razmišljaju i da pravilno shvataju cilj života. Lečenje ne završava u manastiru, već traje i kada se vrate u svoje porodice", priča iguman Isaija.
Otac Gerasim podseća na narodnu izreku da je najopasniji dokon um i da čovek koji je bez obaveza lako biva zaveden da skrene sa ispravnog životnog puta. Među štićenicima je i nekoliko bivših narkomana.
"Narkomani su specifična grupa i ako ih je istovremeno više na jednom mestu, teško ih je duhovno savladati da bi im se pomoglo u prevazilaženju tog zla. Zato je među štićenicima više onih sa duševnim demonskim problemima", dodaje otac Gerasim.
U dupke punoj crkvi, dok sveštenoslužitelji čitaju molitve, skoro neprekidno čuju se nekontrolisani krici, zapomaganja i kuknjava. Jedna od vernica, koju su povremeno izvodili iz crkve, jer je strašno zapomagala, nakon bogosluženja reče da je doživela "svojevrsno strujanje nekog čudnog duhovnog fluida". Najpre oko sebe, a zatim i u sopstvenom srcu i glavi i da se posle toga potpuno smirila.
"Muž me doveo, jer mi se već dugo naizmenično smenjuju stanja depresivne potištenosti i afektivne napetosti. Lekovi slabo pomažu. Ovde sam prvi put i ovo je nestvarno iskustvo. Molitve izuzetno snažno deluju na mene. Osećam se mnogo bolje i nastaviću da dolazim svake druge subote", kaže Marija iz Banjaluke.
Manastirska crkva je posvećena Svetom Iliji i podignuta je zahvaljujući Staniji i Iliji Lackoviću 1983. Oni su porodično imanje zaveštali Crkvi. Ktitori su i sahranjeni u svetinji.
