Dr Dulić, gde je skrivena kamera?
Građani kojima zatreba pomoć ortopeda, a potraže je u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika ponekad pomisle da je reč o skrivenoj kameri kada ih u ordinaciji, u belom mantilu, dočeka - Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Svakog četvrtka, u 16 sati, Dulić odelo i kravatu "zameni" lekarskom uniformom, a neretko u pomoć pritekne i dok "ministruje po terenu" jer, kako kaže, lekari nemaju radno vreme - tu su "od nula do 24".
Dr Dulić je ekipu novinara dočekao u skromnoj ordinaciji, ali tek kada se čekaonica potpuno ispraznila.
"Kada dođem ovde apsolutno sve prestaje, čak i telefon ne unosim u ordinaciju", priča Dulić o svom lekarskom pozivu, kojem, trenutno, zbog političke karijere, ne može da se posveti u potpunosti. Ipak, kaže da svaki slobodan trenutak koristi da se bavi strukom, vodeći računa da njegov primarni posao - posao ministra, zbog toga ne trpi.
Posle kratkog "ubeđivanja" Dulić je pristao da kamera zabeleži deo njegovog razgovora sa pacijentkinjom, koja je prilikom pada sa motora povredila nogu. Posle pregleda, kada se uverio da je sve u redu, strogo, ali sa osmehom ju je upozorio da, ubuduće, bude pažljivija.
Političke teme su u Zavodu zabranjene, a onima koji nisu došli zbog zaista zdravstvenih problema, Dulić zakazuje sastanke u Ministarstvu.
"Ovde sam lekar, bavim se svojom strukom. Pacijenti su tu zbog svoje muke, problema i bolesti i ne razgovara se o politici", izričit je Dulić i napominje da se tog pravila pridržava bez izuzetka.
Međutim, bilo je i pacijenata koji nisu očekivali da u ordinaciji "nalete" na ministra.
"Dešavalo se da pomisle da je skrivena kamera, pošto ne znaju da se bavim ovim poslom. Ipak, drago im je što imaju priliku da me upoznaju", naveo je Dulić.
U Zavodu, gde radi skoro četiri godine, a za šta je nedavno dobio i odobrenje od Administrativnog odbora Skupštine Srbije, pregledi se zakazaju i od toga zavisi koliko će posla imati.
"Ovo je bolnica koja ima gotovo sve specijalističke ambulante i uglavnom rade konsultatnti koji dolaze iz drugih bolnica. Ponekad ima 20, 30 pacijenata, a ponekad dvoje, troje", precizirao je Dulić.
Kako bi održao "kondiciju" i jednog dana mogao u potpunosti da se vrati struci i nastavi lekarski posao, Dulić ne propušta ni jednu mogućnost da operiše, ali priznaje da ima manje prilike za to nego što mu je potrebno da bi kao hirurg bio u "punoj formi".
"Znam da postoji puno ljudi koji su spremni da ospore stručnost onih koji se ne bave svaki dan ovom strukom i ja to prihvatam kao argument. Bio bih sugurno mnogo bolji hirurg da svaki dan operišem", iskren je Dulić.
Na pitanje kako pacijenti reaguju kada čuju da idu kod ministra "pod nož", Dulić odgovara da oni ne znaju uvek ko će biti u timu, a da su njihove reakcije kada se "raspitaju" uglavnom pozitivne.
"Javne ličnosti ljudima ulivaju određenu vrstu sigurnosti da će dobiti bolji tretman, što nije pravilo. Ja sam ozbiljan čovek i trudim se da se tako prikažem u poslu kojim se bavim", dodao je on, napomenuvši da to važi i za politiku i za medicinu.
Oliver Dulić je zaposlen u bolnici u Subotici, na odeljenju ortopedske hirurgije i traumatologije i tamo mu trenutno miruje staž. Specijalizaciju je završio u Beogradu 2007. godine, kada je bio predsednik republičkog parlamenta i od tada je u Zavodu. Često je, kaže, na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica", gde se nalaze njegovi mentori i učitelji, a nekoliko puta je i asistirao kolegama koji su radili u prvatnoj bolnici.
"Shvatio sam da moram da nađem vreme i za struku, jer je volim najviše na svetu i to najbolje znam da radim. Previše sam uložio da bih sve tek tako ostavio", rekao je Dulić.
Ministar za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje je i glavni "konsultatnt" u vladi kada neko od njegovih kolega ima dilemu u kojoj bolnici da potraži pomoć, a lično je spreman da uvek da savet i lekarsku preporuku kada to od njega zatraže.
