Pravoslavci širom sveta ujedinite se
Valerij Aleksejev iz Rusije, predsednik Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, gostovao je nedavno u Beogradu i u intervjuu za Vesti, govorio je o prioritetima ovog fonda i zadacima u Srbiji, kao i o međupravoslavnoj saradnji. On je pritom istakao da je neophodno stvoriti novi integracioni projekat za ujedinjenje Evrope, jer po njegovoj oceni, sadašnji nije dobar.
- Ako ne budemo uzimali u obzir kulturološku, religioznu i duhovnu različitost integracija će da propadne - poručio je Aleksejev.
Naš sagovornik, na pitanje "koji su prioriteti fonda na čijem je čelu", naglašava da je to " objedinjavanje i konsolidacija pravoslavnih naroda".
- Zadaci su nam ujedinjavanje i saradnja pravoslavaca, negovanje pravoslavnih duhovnih i tradicionalnih vrednosti, kao i međupravoslavne solidarnosti radi njihove konsolidacije i aktivizacije njihovih napora u delu kulturne i društvene saradnje. Cilj je takođe da se Pravoslavnoj crkvi ukaže pomoć u socijalnom služenju, međunarodnoj i društvenoj praksi, itd.
Fond je osnovan 1995. godine sa blagoslovom blaženopočivšeg patrijarha Aleksija Drugog. Fond sada posluje pod duhovnim starateljstvom Njegove svetosti patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila - pojašnjava Aleksejev.
Nagrade najuglednijima
Međunarodni fond jedinstva pravoslavnih naroda dodeljuje i nagrade najuglednijim ličnostima. Nagradu, prema Aleksejevim rečima, ne dobijaju samo ljudi koji zauzimaju važna mesta u Crkvi i državi, nego i oni koji se ne nalaze na tako bitnim funkcijama, ali čija delatnost nije ništa manje važna pravoslavnom svetu. Kada je reč o Srbiji među dosadašnjm laureatima su pokojni patrijarh Pavle ( Stojčević) i proslavljeni režiser Emir Kusturica. |
Kako zadatke sporovodite u delo?
-Na razne načine. Sarađujemo sa parlamentima u većinski pravoslavnim zemljama, sa svim pravoslavnim crkvama i patrijarsima, sa istaknutim ličnostima iz oblasti nauke, kulture, umetnosti. Rečju, sa celom pravoslavnom javnošću.
Koji su vam prioriteti u Srbiji i među pravoslavnim Srbima na Balkanu?
- Nema ekskluzivnih zadataka, osim već pomenutih, ali i oni su veoma važni. Za nas je veoma važna Srpska pravoslana crkva i saradnja sa njom. Njena jurisdikcija prostire se na veliko područje Balkana, na sve bivše jugoslovenske republike i deo Italije. I što je takođe važno za saradnju SPC ima sopstvene ispostave u Evropi, Americi, Australiji, Africi.
Kako vidite međusobne odnose pravoslavnih naroda?
- Smatram da su u pravoslavnom svetu odnosi tradicionalno dobri. Pravoslavlje je duša nacionalnog tela za narod Rusije, Srbije, Ukrajine, Bugarske, itd. Nijedan živi organizam ne može da opstane ako nije ispunjen životodavnom silom duše. Naši narodi su, u novijoj istoriji, odričući se pravoslavlja, iskusili samo nesreću, jad i bedu. I veoma je dobro da su se danas u ovom složenom periodu svetske istorije vratili pravoslavlju, što daje nadu da se sa više optimizma gleda na budućnost.
Da li će se svepravoslavni crkveni sabor uskoro održati pošto pripreme uveliko traju?
- Za sada nema izgleda da će u skoroj budućnosti biti održan svepravoslavni, odnosno tzv Osmi vaseljenski sabor.Prošlo je više od 12 vekova od poslednjeg Sedmog vaseljenskog sabora koji je održan 787.godine.Od sredine prošlog 20.veka počele su pripreme za održavanje novog svepravoslavnog sabora. Za poslednjih 50 godina stvar nije mnogo odmakla. Sad je proces aktiviran. Nedavno je održan pripremni sastanak u Ženevi, ali nije postignut dogovor o dva najvažnija pitanja. To je pitanje diptiha, odnosno hijerarhijskog redosleda pravoslavnih crkava i njihovih poglavara. Do daljeg sporno je i pitanje davanja crkvene autokefalije (samostalnosti pojedinim crkvama).
