Vikiliks: Kako su i zašto SAD i Vatikan sarađivali na bombardovanju Jugoslavije
Vašington je za vreme sukoba na Kosmetu zatražio od Vatikana neku vrstu blagoslova ili "pozitivne neutralnosti", kako bi osigurao da se Vatikan neće mešati u američke vojne planove, navodi se u tajnim dokumentima do kojih je došao "Vikiliks", a koje prenosi italijanski nedeljnik "Espreso". U tekstu pod naslovom "Cilj: regrutovati Vojtilu", list piše da su SAD tada uspele da ubede papu Jovana Pavla Drugog da ne osuđuje napade NATO na Srbiju.
U dokumentima se opisuje saradnja Vatikana sa Vašingtonom tokom sukoba na Kosovu i Metohiji i navodi da su kardinali i visoki crkveni dostojanstvenici čak bili spremni da "otvore vrata crkve Svetog Petra" i opravdaju akcije američke administracije "zamenjujući moralne vrednosti pragmatizmom".
U jednoj depeši od 11. juna 2001. godine, tadašnjem predsedniku Džordžu Bušu izloženi su rezultati postignuti u bivšoj Jugoslaviji u kojoj se ističe, između ostalog, da je američka vlada angažovala Vatikan da promoviše rešenje konflikta na Balkanu.
"Tokom vazdušnih napada NATO na Kosovu blisko smo sarađivali sa Vatikanom kako bismo eliminisali kritike na račun vojne akcije jer bi papina osuda kampanje kao 'nepravednog rata' otežala pokušaje ujedinjenja Alijanse. Mi smo nedavno zatražili od Vatikana da utiče na hrvatsko nacionalističko sveštenstvo u BiH" navodi se u depeši.
Prema tajnim depešama, Vatikan je na Balkanu imao tri prioriteta - podrška miru i pomirenju iz humanitarnih razloga, zaštita katoličke populacije i njenih interesa i jačanje katolika u pravoslavnom svetu, piše list, dodajući da je jedan od glavnih ciljeva pape Jovana Pavla Drugog bio da se prevaziđe raskol između katolika i pravoslavaca.
U depešama se navodi da Vatikan generalno tvrdi da su osnove njene politike odbrana ljudskih bića, ali da u stvarnosti često deluje kao država koja brani svoje interese.
Vašington je sa druge strane želeo da iskoristi Vatikan, koji ima raširenu i moćnu diplomatsku mrežu, kako bi osnažio svoju strategiju. Zajedničko za obe strane bila je borba protiv komunizma, odnosno "dijalog od uzajamne koristi", ističe list i dodaje da je nakon pada berlinskog zida to savezništvo ponovo upotrebljeno na Balkanu.
U ovim dokumentima otkrivaju se manevri američke diplomatije poslednjih godina života pape Jovana Pavla Drugog, koji treba da bude beatifikovan, odnosno proglašen blaženim 1. maja ove godine.