Koliko nas koštaju haški optuženici?
Novčani iznosi koje Srbija daje kao pomoć haškim optuženicima daleko su ispod sume koju je Hrvatska dala za odbranu generala Ante Gotovine. Prema podacima Dušana Ignjatovića, direktora Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, u prošloj godini za finansijsku pomoć svim haškim optuženicima isplaćeno je ukupno 19 miliona dinara.
Odbrana Gotovine je, prema procenama koje je objavio hrvatski "Jutarnji list”, raspolagala sa više od 200 miliona kuna, odnosno 32 miliona evra.
"U 2010. godini, svi haški optuženici koji su ispunjavali uslove za dobijanje ove pomoći, njih ukupno 21, dobili su 19 miliona dinara”, kaže Dušan Ignjatović za "Politiku”.
On dodaje da se pomoć koju dobijaju haški optuženici iz Srbije ne odnosi na finansiranje odbrane. Haški tribunal plaća odbranu onima koji to ne mogu sebi da priušte, a naša zemlja odredila je uslove pod kojima im finansijski pomaže.
"Naknada dela troškova boravka u Pritvorskoj jedinici Međunarodnih krivičnog tribunala optuženih koji su se dobrovoljno predali iznosi 200 evra mesečno. Članovi uže porodice za posetu pritvorenika koji su se dobrovoljno predali u Hagu imaju pravo na isplatu cene tri povratne avionske karte na relaciji Beograd–Amsterdam i isplatu iznosa od 250 evra po osobi na ime ostalih troškova, svaka dva meseca”, kaže Dušan Ignjatović.
Da Hrvatska nije uložila 32 miliona evra u odbranu Gotovine, on bi bio osuđen za genocid, a ne za etničko čišćenje, ocenjuje advokat Goran Petronijević.
"Hrvati su uspeli da u preliminarnoj fazi sa tužilaštvom "istrguju” mnoge pojedinosti što nikada ne bi mogli da dokažu pred sudom, jer nisu istinite. Zato u obrazloženju presude stoji kao nesporna činjenica da je između tužilaštva i odbrane utvrđeno da je operaciji "Oluja” prethodilo mnogo zločina nad hrvatskim stanovništvom. Tako nešto nije pisalo u vukovarskoj presudi, niti u svim drugim presudama gde su Srbi osuđeni, jer Srbija nije učinila ništa da pomogne haškim optuženicima”, zaključuje sagovornik lista.
Hrvatska, prema oceni advokata Petronijevića, mnogo ozbiljnije tretira haški problem, za razliku od Srbije, gde se, kako kaže, optuženicima čak i odmaže.
"Mi za Radovana Karadžića napabirčimo, na razne načine, jedva 20.000 evra mesečno da bi elementarne stvari mogli da uradimo. Albanci su za Ramuša Haradinaja dali osam miliona evra, muslimani su za Nasera Orića dali četiri miliona evra. To je bilo u njihovom nacionalnom interesu, a šta radi Srbija”, pita Petronijević.
Državljani Srbije, optuženi pred Haškim tribunalom i članovi njihove uže porodice sa kojima žive imaju pravo na materijalnu pomoć, prema odluci o uslovima za dodelu materijalne pomoći određenim kategorijama optuženih pred tim sudom.
Uz uslov da su se dobrovoljno predali Haškom tribunalu ili da borave na teritoriji Srbije jer su privremeno pušteni na slobodu, haški optuženici imaju pravo na naknadu dela troškova boravka u pritvorskoj jedinici tribunala, kao i na naknadu putnih troškova članovima uže porodice za posetu pritvorenika u Hagu.
Troškovi puta optuženih na statusne konferencije i suđenje u Hag, prema toj odluci, takođe padaju na teret države. Pomoć članovima uže porodice pritvorenika određuje se po utvrđivanju ukupnih mesečnih prihoda članova porodice i dodeljuju se u visini razlike između prosečne zarade i utvrđenih ukupnih mesečnih prihoda.
