"Džaba institucije na Kosmetu"
Na Kosovu nikada nije bilo više institucija, bilo da su one po sistemu Republike Srbije ili po kosovskom sistemu, ali ni slabije zaštite Srba, rekao je predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Dragan Velić gostujući u emisiji "Slobodno srpski".
- Jednostavno bavimo se samim sobom, a od suštinskih pitanja nema ništa, rekao je Velić. Govoreći o dijalogu Prištine i Beograda on smatra da poboljšanje kvaliteta života Srba na Kosovu i interesi države Srbije moraju biti kompatibilni, a centralna tema je - povratak raseljenih.
Velić je kritikovao postojeći sistem decentralizacije na Kosovu, jer "centralna vlast u Prištini može u svakom trenutku da ukine novoformirane opštine".
- Centralna vlast može da ukine novoformirane opštine sa srpskom većinom kad god im to padne na pamet, a da Srbe uopšte i ne pita, kaže Velić dodajući da je "broj opština sa srpskom većinom duplo manji od potrebnog, a da su postojeće ekonomski neodržive".
Dragan Velić bio je gost 28. emisije "Slobodno srpski" koja se već šest meseci emituje na kanalima nezavisne TV Mreže na Kosovu. Prošlog meseca počelo je emitovanje i na Radio televiziji Kosova, ali je obustavljeno nakon što jedan od gostuju bio Momčilo Trajković. Emisija je prekinuta u 18. minutu, a u obrazloženju autoru Budimiru Ničiću menadžment RTK je zaključio da "ako se govori o zločinima nad Srbima, potrebno je govoriti i o zločinima nad Albancima". Autor emisije Slobodno srpski Budimir Ničić očekuje da menadžment RTK preispita svoju odluku i ponovo počne sa emitovanjem emisije. |
Velić koji je i kordinator komesarijata za izbeglice na Kosovu izneo je podatak da u centralnoj Srbiji trenutno živi 220. 000 raseljenih Srba, nekoliko hiljada u Crnoj gori, 15.000 osoba je interno raseljeno, dok u 17 kolektivnih centara u nenormalnim uslovima živi oko 1000 Srba i 1500 Roma.
Međunarodnu zajednicu i kosovske institucije smatra odgovornom za neuspeh povratka rasljenih, jer "ne postoji dobra volja za to, predviđena finansijska sredstva su mala, a povratnicima se ne pruža institucionalna zaštita".
- Sasvim je prirodno da želja za povratkm vremenom jenjava, a nepostojanje ekonomske perspektive negativno utiče i na one koji bi se vratili, kaže Velić.