Vratićemo ruski u srpske škole
Da je mlađi, Svetomir -Cigo Vujović (80), poznati milanovački boem i još poznatiji rusofil, sigurno bi bio izabran za predsednika Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva, ali, nije nezadovoljan ni mestom doživotnog počasnog predsednika. Na njegov predlog nedavno je pokrenuta inicijativa da se od Ministarstva za obrazovanje zahteva da se učenje ruskog jezika vrati u srpske škole.
- Ne znam ko je odlučio da se ruski jezik izbaci iz srpskih škola, ali sam siguran da je to bila dirigovana odluka iz nekog svetskog centra u određenom trenutku euforije koja je zahvatila srpski narod. Nažalost, ta euforija nam nije donela ništa dobro, a posledice ćemo tek osetiti. Ne kažem da deca ne treba da uče i druge jezike. Naprotiv, ali zbog istorijskih veza Srbije i Rusije, a posebno zbog doprinosa ruskog naroda svetskoj istoriji, nauci i kulturi naša deca bi morala da uče i ruski jezik.
Tvrdite da postoje neki centri koji konstantno pokušavaju da minimiziraju uspehe i značaj Rusa?
- Naravno, to se desilo i ovih dana kada je obeležavana 50-godišnjica leta Jurija Gagarina u kosmos. Pa, zar nije indikativno da je neko u svetu dan uoči dana obeležavanja lansiranja prvog čoveka u svemir plasirao priču o nekakvim vanzemaljcima koji su navodno pronađeni pre nekoliko decenija u Americi. Moglo je to da se objavi i mnogo pre obeležavanja godišnjice Gagarinovog leta, ali je nekom bilo u interesu da i na ovaj način skrene pažnju od proslave jednog od najznačajnijih događaja u svetskoj istoriji, i to samo zato što su taj podvig izveli Rusi.
Bista gleda ka Crvenom trgu
Priča se da je bilo problema da se postavi bista da gleda prema Moskvi? - To je rešeno na naučnoj osnovi. Moj brat Boban koji je geometar okupio je ekipu stručnjaka iz Beograda koji su posle mnogo dana postavili su moju bistu tako da ja, Cigo Vujović, za sva vremena gledam tačno ka Crvenom trgu u Moskvi. |
Svoju privrženost ruskom narodu ovekovečili ste na pomalo čudan način?
- Pa, jednom prilikom, šezdesetih godina prošlog veka, ispunila mi se želja da posetim Rusiju i bio sam oduševljen onim što sam video. Kada sam se vratio ispričao sam svojoj kafanskoj bratiji da mi su mi se najviše dopali bronzani spomenici i da bih želeo sebi za života da izlijem bistu i da je postavim na najvišem vrhu iznad Gornjeg Milanovca. Na moje zaprepašćenje, ali i na zadovoljstvo, sve je bilo rešeno u nekoliko minuta tako što je slikar Ilija Drašović obećao da će uraditi moj lik u gipsu za pet litara ljute rakije, livac Boban Radojević po istoj ceni je preuzeo na sebe "da me izlije u bronzi", a nadzor nad radovima je prihvatio Desimir Žižović Bujin, autor poznatog stripa "Mirko i Slavko".
Vi ste jedan od retkih Srba koji je bio u prilici da vidi četiri ruska predsednika?
- Tačno! Video sam dvojicu mrtvih i dvojicu živih predsednika. Kada sam bio u SSSR-u u mauzolejima sam video Lenjina i Staljina, Brežnjeva sam video kada je sa Titom posetio Gornji Milanovac, a Putina sam video jednom prilikom kada sam boravio u Rusiji. Za čoveka iz jedne srpske palanke sasvim dovoljno.
