Dražu na Adi traže laserom
Komisija za istinu o generalu Mihailoviću danas odlučuje o eventualnoj ekshumaciji na Adi. Lociranje mesta pogubljenja kod nekadašnjeg zatvora uz pomoć 3D tehnologije.
Da li će jedna od najvećih posleratnih srpskih tajni - mesto egzekucije generala Jugoslovenske vojske, Dragoljuba - Draže Mihailovića u sredu biti otkrivena?
Vuk Drašković: Istorijska istinita
Izjava "Novostima" republičkog tužioca Srbije Slobodana Radovanovića, da je Draža ubijen i položen u grobnicu na Adi Ciganliji, na mestu zvanom ružičnjak, od naročitog je istorijskog značaja - kaže Vuk Drašković.
|
Komisija za utvrđivanje istine o pogubljenju Draže Mihailovića, danas će, kako je "Novostima“ ekskluzivno najavljeno, analizirati sve izjave svedoka i druge prikupljene podatke i na osnovu njih doneti odluku o eventualnoj ekshumaciji na Adi Ciganliji.
Kako kaže direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović, sve do sad prikupljene činjenice pažljivo će se vagati. Na osnovu toga utvrdiće se ima li dovoljno podataka koji ukazuju da bi na mestu nekadašnjeg zatvora na Adi ciganliji mogli da budu posmrtni ostaci komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini.
- Predstavićemo šemu zatvora i pokušati da lociramo tačno mesto gde je izvršeno pogubljenje blizu zapadnog zida zatvora, nedaleko od mesta gde je danas ružičnjak, tačnije pored spomenika sa petokrakom - najavio je ekskluzivno za "Novosti“ Slobodan Radovanović, predsednik Komisije za istinu o generalu Mihailoviću i zamenik republičkog javnog tužioca.
- Mesto gde je pogubljen i sahranjen Draža Mihailović moći će da se utvrdi samo na osnovu posmrtnih ostataka i DNK analize.
3D tehnologija, prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, predsednika Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, omogućiće digitalni presek tla Ade Ciganlije. - To će jasnije pokazati - da li se pored ružičnjaka, na mestu nekadašnjeg zapadnog zida zatvora, ili u masovnoj grobnici pored savskog rukavca nalaze posmrtni ostaci Draže Mihailovića. - Njegov grob jedna je od najvećih srpskih tajni. Zato, javnost s nestrpljenjem očekuje konačni izveštaj Komisije.
Možda istina ni u četvrtak neće biti otkrivena, jer je moguće da je bilo manipulacija u vezi sa mestom gde je telo završilo, te da je, kako to neki istoričari tvrde, bačeno u reku.
Do sada, Komisija je upoznata sa izjavama desetina svedoka ili njihovih potomaka
Stratišta
PREMA popisu Državne komisije za tajne grobnice, do danas je popisano 25.000 ljudi koji počivaju na 200 lokacija širom Srbije.
|
koji su upućivali na različite adrese. Kao druga glavna lokacija, pored Ade ciganlije, pominjani su Ratno ostvrvo i Lisičji jarak.
- Živih svedoka je malo, a i oni, često, nisu bili spremni da otkriju "svoju“ istinu. Jedan deo njih potomci su nekadašnjih čelnih operativaca Ozne i upravo oni su istragu dovodili u zabunu - tvrdi Cvetković.
U slaganju kockica mozaika pomogle su i arhive Velike Britanije i Rusije.
- U delu britanske arhive, koji je otvoren, nađeni su određeni dokumenti koji se odnose na Mihailovića i oni će biti značajni za proces njegove rehabilitacije - objašnjava Momčilo Pavlović.
- Zatražili smo od nadležnih organa da se utvrdi identitet osobe koja je, prema pisanju pojedinih medija, učestvovala u streljanju generala Mihailovića. Ukoliko je živ, mora da bude saslušan.
Istoričar Bojan Dimitrijević, član Komisije za utvrđivanje istine o smrti Draže Mihailovića, razume interesovanje javnosti, ali ne deli optimizam o konačnoj verziji.
- Vidi se da još nije pronađeno mesto egzekucije - kaže Dimitrijević. - Od početka rada Komisije i našeg istraživanja, nismo pronašli nijedan valjan dokument kojim bismo potvrdili tačno vreme i mesto gde je sahranjen general Mihailović. Ni do sada ispitane svedoke ne bih nazvao relevantnim.
Dimitrijević upozorava na nestanak ključnih dokumenata iz arhiva državnih službi.
- Istoričari su pretražili sve arhive BIA, VBA, Arhiva Srbije i Jugoslavije. Na osnovu toga, napravili smo izveštaj koji govori o načinu zarobljavanja Mihailovića, marta 1946. Nigde, međutim, nismo našli građu o mestu i datumu njegovog pogubljenja. U drugom delu izveštaja bavili smo se analizom nestanka tih dokumenata. To se dešavalo šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Nestanak građe bio je i predmet istrage najvišeg državnog vrha, ali i MUP i Udbe.
- Građa o slučaju nestanka dokumenata kružila je između vrha srpske Udbe i vrha vojnog sudstva - tvrdi Dimitrijević. - Deo je završio kod autora mnogobrojnih feljtona, deo u ličnoj arhivi. Pre 12 godina, našli smo, u zaostavštini istoričara, visokog funkcionera CK, dokument o isleđivanju Draže Mihailovića.