Lekar koji je zavoleo travke
Recept za melem protiv opekotina Dobrivoje Nikolić dobio od tašte pre pola veka i lečio čak i beznadežne slučajeve.
Doktor Dobrivoje Nikolić Dobri (75), iako u penziji, i dalje pomaže ljudima metodama tradicionalne medicine. Sa svojim sinovima, Bratislavom i Branislavom, neumorno, tokom godine, bere i pravi čudotvorne meleme. Retko da ima nekog u Vranju, mestu na jugu Srbije i Makedonije da nema u kući, bar, jednu tubu Dobrijeve masti protiv opekotina.
Osim što pomaže kod opekotina i za više od 50 odsto ubrzava proces zarastanja, dobra je i za promrzline, posekotine, otvorene rane, opekotine od sunčanja, jer za desetak minuta smiri upaljenu kožu...
Njegovi sinovi Bratislav i Branislav naučili su sve o fitoterapiji od oca Dobrivoja koji skoro punih 50 godina ima diplomu Medicinskog fakulteta u Skoplju, a isto toliko se bavi i tradicionalnom medicinom.
- Zbog ljubavi prema tradicionalnoj medicini ostadoh ja lekar opšte prakse. Prva znanja o tradicionalnoj medicini poneo sam iz sela Suva Morava kod Vladičinog Hana, gde sam rođen, a zvaničnoj medicini nekad je potrebna mala pomoć prirode. To je upravo slučaj sa opekotinama. Lekovite masti, spravljene od trava samo ubrzavaju oporavak, nikako ne mogu da škode - tvrdi doktor Dobri.
Šezdesetih godina prošlog veka spravio je melem protiv opekotina. Osnovni recept nasledio je od tašte, samo ga je, kaže, malo doterao. Sastojci melema su tajna, ali je sve provereno na zvaničnim mestima.
- Po tom melemu poznat sam širom Srbije i bivše Jugoslavije. Mnoge moje
kolege lekari sa neodobravanjem su gledale moje travke, ali se nisam na to obazirao. Mnogima je pomagala, a bilo je beznadežnih slučajeva - kaže doktor Dobri.
Dva najdrastičnija slučaja u dugogodišnjoj karijeri doktora Dobrivoja je jedan Vranjanac koji se, radeći u automehaničarskom kanalu, pretvorio u buktinju i dete od deset meseci iz jednog bujanovačkog sela koje su doneli umotano u peškiru, bez kože na licu i glavi jer su ga prilikom kupanja greškom poparili vrelom vodom.
- Koža im je izgorela potpuno, videlo se meso, nije se prepoznavala.
Automehaničar je bio izobličen, naduven, sa visokom temperaturom. Tri dana je bio na infuziji i stalno su ga previjali da se rane ne inficiraju, ali mu nikako nije bivalo bolje. Na svoju odgovornost je izašao iz bolnice. Tri puta dnevno sam ga mazao melemom. Istovremeno je dolazila i medicinska sestra i davala mu injekcije protiv temperature. Za 25 dana uspeli smo da ga podignemo na noge i obnovimo izgorelu kožu - priča doktor Dobri.
Dete je izlečio mašću nakon dva meseca intenzivnog lečenja. Svakodnevno je odlazio u selo, dva puta dnevno ga previjao. Samo je mast naplaćivao, rad nikad.
Doktor Dobri ništa nije specijalizirao, a voleo je, kaže, hirurgiju. Nema dilemu da je njegovom napredovanju u karijeri jedna od glavnih prepreka bilo baš to uporno primenjivanje i tradicionalnog načina lečenja. Tvrdi da mu, ipak, nije žao. Najveća mu je satisfakcija to što su čajevi i masti sada priznati i u zvaničnoj medicini. Posebno je ponosan na svoje sinove, Bratislava i Branislava.
- O biljkama smo najviše naučili berući ih zajedno sa ocem na obroncima Besne kobile, Kukavice, Čemernika, Vlasine. A knjige koje su napisali Jovan Tucakov i Rista Gostuški, naši najbolji poznavaoci lekovitog bilja, bili su nam bukvar - kaže Bratislav.
