"Gazili su me zbog grančice trešnje"

"Ljudi su počeli da gaze preko mene, vikala sam da se gušim i zvala: ‘Doktore, doktore’, ali niko mi nije pomogao... Samo su nastavili da trče i sapliću se o mene, da me šutiraju gde stignu..."

"Uzalud sam ih pitala: 'Zašto me gazite?!', ali se niko nije ni okrenuo... Pokušavala sam da ih odgurnem dok sam ležala na zemlji, ali nisam imala dovoljno snage... Posle toga, sve mi se zamračilo", priča Marija Šantić, koja je posle nedeljnog skupa podrške narodu Japana završila na reanimaciji Urgentnog centra.

Želela je da odnese prilog za ovaj unesrećeni narod i za uspomenu kući ponese grančicu trešnjevog cveta. Umesto toga, zadobila je višestruke uboje, modrice i nagnječenja, a u jednom trenutku je čak izgubila i svest!

"Bila sam kod jednog od autobusa i kada sam rukom posegnula za štapićem, masa je nagrnula i nabili su me uz ogradu. Pomislila sam, ubiće me zbog grančice! Tu sam izgubila vazduh i pala sam... U jednom trenutku, policajac je video šta se dešava i pokušao je pištaljkom da rastera ljude. Sećam se da je vikao: 'Ljudi, žena je pala, ubićete je' i nakon toga je sve postalo mutno. Ne sećam se ničega iz Hitne pomoći, a sledeća scena koju pamtim je da sam se probudila u Urgentnom centru i pitala lekare gde sam...", priča Marija koja je u nedelju kasno uveče puštena kući iz Instituta za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

"Ova modrica na levoj jagodici mi je od šutiranja, udarali su me čak i dok sam ležala na zemlji. Bole me ruke i noge, mazala mi je mama neku kremu, pa je malo lakše. Teško mi je i da dišem i da gutam. Na sreću, nema preloma niti su mi rebra povređena", dodaje Marija, koja je rođena s oštećenjem vida i iako je završila Srednju medicinsku školu, ne može nigde da nađe posao, ali se hrabro nosi sa životom.

Marijin otac i dalje je pod snažnim utiskom od nemilih događaja u nedelju.

"Bio je lep dan i rešili smo da prošetamo i svratimo na skup da pružimo podršku ljudima iz Japana. U jednom trenutku sam je izgubio u masi, zvao sam je na mobilni, ali se nije javljala. Pošto blizu živimo, pomislio sam da se vratila, ali je nije bilo nigde", priča otac Dejan.

Suprugu Ljilju i njega ubrzo je počela da hvata panika. Videli su snimak gužve na Trgu Republike, a nisu znali gde im je ćerka. Oko 15.30, pozvao ih je nepoznati muškarac da im javi da je Marija primljena u Urgentni centar s teškim povredama.

"Ceo život se borim za nju, odgajam je od kilo mesa, držim kao malo vode na dlanu i ovako završi. Učim je da bude samostalna i hrabra, da se sama snalazi po Beogradu... Nije ovo smelo da se desi! Kakvi su to ljudi?", skrhana je mama Ljilja.

Kivni na organizatore Otac Dejan kivan je na organizaciju skupa "Beograd za Japan", jer, prema njegovim rečima, nisu dobro obezbedili skup. "To je bilo jezivo! Kako su organizatori smeli to da dozvole? Dali su 1.000 grančica na 10.000 ljudi, napravili su haos. Morali su bolje da obezbede skup", kaže Dejan Šantić, koji nije isključio mogućnost i da tuže organizatore. Inače tokom stampeda na Trgu u nedelju tri žene su teže, a više osoba lakše povređeno.