Unmik poklanja imovinu Srbije
Vrednost nepokretne državne imovine Srbije na Kosmetu procenjena je na 220 milijardi dolara, a u prethodne tri decenije u razvoj južne pokrajine republika je uložila oko 18 milijardi dolara.
Samo u termoelektrane i distributivnu mrežu na Kosmetu, koja je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije, preko nekadašnjeg Fonda za razvoj SFRJ investirano je 5,5 milijardi dolara. Prema sadašnjim procenama, imovina EPS-a na Kosmetu vredi oko tri milijarde evra, dok je vrednost privatne imovine više od 30.000 srpskih porodica proteranih sa KiM najmanje četiri milijarde dolara. Fond za razvoj Republike Srbije u periodu od 1990. do 1999. u južnu pokrajinu investirao je oko 175 miliona dolara.
Sa početkom tranzicije na Kosovu, u kojoj je primenjen model brze privatizacije, tzv. spin of metod, oštećen je interes Srbije kao vlasnika. Taj metod podrazumeva da se od postojećeg društvenog preduzeća formira novo, dok dugovi i obaveze ostaju starom, ili, prosto rečeno, dugovi ostaju Srbiji, a imovina Kosovu.
- Postupak privatizacije koji sprovodi KPA je jedan od najgrubljih oblika diskriminacije, bolje rečeno pljačke imovine države i njenih preduzeća. Srbija, kao garant i danas otplaćuje dugovanja MMF-u, Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, za kredite koji su uzeti za pomoć preduzećima na KiM do juna 1999. godine. Svetska banka je avgusta 2009. godine otpisala 500 miliona dolara duga, ali rate na naplatu i dalje stižu, iako se od juna 1999. godine ne ubiraju budžetski prihodi sa KiM - kaže za "Vesti" ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, objašnjavajući da se otplatom duga pokazuje suverenitet republike u južnoj pokrajini.
U vlasništvu oko 320.000 hektara
|
Krediti od međunarodnih poverilaca uzimani su za razvoj javnih preduzeća koja su vlasništvo Srbije - EPS, Železnice, PTT, Aerodrom Priština, dok je u više od 150 drugih preduzeća (akcionarska i deoničarska društva) država posredstvom Fonda za razvoj polovični vlasnik. Bogdanović podseća da je posle 1966. godine za razvoj nedovoljno razvijenih područja, pre svega KiM, izdvajano 1,5 do dva odsto ukupnog društvenog proizvoda.
Nezaposleno 90 odsto Srba
Više od 50 odsto populacije na Kosmetu nije zaposleno. Ta cifra doseže neverovatnih 90 odsto kada je reč o srpskoj zajednici. U Ministarstvu za Kosovo i Metohiju kažu da je vraćanje radnika javnih preduzeća na njihova radna mesta nerazdvojivo od rešavanja pitanja imovine javnih preduzeća, kao i da radnicima treba omogućiti novčano obeštećenje zbog dugogodišnje nemogućnosti pristupa svojim radnim mestima i ostvarivanja zarade za obavljeni rad.
|
- Posredstvom Fonda federacije za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, kao nekog vida, tadašnjim okolnostima primerenog, institucionalnog investitora, u periodu od 1966. do 1990. godine za Kosovo i Metohiju izdvojeno oko 4,37 milijardi dolara. Procenjuje se da prosečno učešće Srbije u formiranju tih sredstava oko 40 odsto, odnosno 1,75 milijardi dolara - pojašnjava on.
Između ostalog, tada je realizovano oko 50 programa, gde su značajniji nosioci bili Zastava iz Kragujevca (fabrike auto-delova u Peći i Istoku i amortizeri u Prištini), Lola korporacija (pogoni u Leški, Zubinom Potoku i Štrpcu), Termovent (pogoni u Lipljanu i Orahovcu), NIS, Novi Sad (fabrike plastike u Prištini i Orahovcu). Procenjuje se da je samo vrednost kapitala kosovsko- metohijskih preduzeća u sastavu korporacije PKB iznosila 390,2 miliona evra (348,02 miliona dolara).
- Srbija kao vlasnik može i mora da zatraži reviziju privatizacije, odnosno poništavanje kupoprodajnih ugovora koje su Kosovska agencija za privatizaciju, i pre toga Kosovska poverilačka agencija, zaključili sa kupcima. Na reviziji privatizacije treba insistirati u sklopu političkih pregovora sa Prištinom, ali takođe, i u kontaktima sa međunarodnim misijama, odnosno Unmikom i Euleksom. Nakon poništavanja kupoprodajnih ugovora treba utvrditi koja imovina se nalazi u posedu preduzeća koje je predmet privatizacije, a ukoliko je nepovratno otuđena, odnosno ne može biti fizički vraćena u posed vlasnika. Treba insistirati i na novčanom obeštećenju zbog dugogodišnje nemogućnosti korišćenja predmetne imovine, potrebno je tražiti novčanu naknadu štete - zaključuje Bogdanović.
Bogdanović: Svi ćemo na sud
Bogato područje
|
Rasprodaja preduzeća čiji je vlasnik Srbija počela je 2003. godine kada je Unmik poverio Kosovskoj poverilačkoj agenciji (KPA) da reši problem više od 700 društvenih i svih javnih preduzeća sa oko 14.000 zaposlenih. Tako je prodato oko od 300 preduzeća u društvenom vlasništvu, čija je vrednost procenjena na više od 1,5 milijardi dolara, a prodati su za oko 300 miliona evra. Čak 90 odsto kupaca su Albanci.
Ministar Goran Bogdanović tvrdi da po Rezoluciji 1244 Unmik i danas ima formalno pravo da donosi uredbe koje bi mogle da reše ovaj problem, kao i da Euleks putem svojih sudija u Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova, koja je isključivo nadležna za oblast privatizacije preduzeća, može da stvori uslove da se pitanje poništavanja privatizacije rešava u pravosudnim organima.
On dodaje da ukoliko Priština, Unmik i Euleks odbiju da razgovaraju o poništavanju privatizacije, pravdu treba tražiti pred međunarodnim sudovima ili međunarodnim arbitražama.
- Prodaja se obavljala uz saglasnost Unmika, odnosno njegovog Četvrtog stuba nadležnog za privredu, pa bi tužbe za poništavanje privatizacije mogle biti podnete protiv UN, pred sudom u Njujorku. Ukoliko su kupci strane kompanije, moguće je podneti tužbe protiv njihovih centrala pred nadležnim sudovima. Takođe je moguće i podnošenje individualnih tužbi za naknadu štete protiv svih nekadašnjih rukovodilaca Kosovske poverilačke agencije, pred nacionalnim sudovima onih zemalja čija su ta lica državljani - objašnjava Bogdanović.
