Snima nas 100.000 kamera

Sve veći broj objektiva na javnim mestima ugrožava privatnost, jer nema potpune zakonske regulative. Snimci mogu da se i pohranjuju, a onda je pitanje ko će i kako da ih koristi, kao što se desilo sa snimkom seksa kod Beogradske Arene.

Da li je život u Srbiji zapravo jedan veliki rijaliti šou? Incident sa snimkom seksa kod Beogradske Arene, koji je iz MUP procurio u javnost, pokrenuo je lavinu sumnji da sve veći broj kamera na javnim mestima opasno ugrožava privatnost ljudi.

Ko kaže da je kamera daleko?

Veliki Brat nas gleda non-stop. Tu su kamere na brojnim zgradama državnih institucija, banaka, škola i stambenih objekata. Među vozačima najnepopularnije su kamere koje pokrivaju gradske ulice i raskrsnice. A upravo jedna od tih kamera, pored Beogradske arene, snimila je "na delu" devojku i mladića.

Procenjuje se da samo u Beogradu postoji više od 100.000 kamera, na ulicama, poslovnim i stambenim zgradama, bankama, institucijama, čije postavljanje i upotreba nisu regulisani. Jedino je regulisano korišćenje kamera koje je postavio MUP, i to onih za praćenje saobraćaja kroz novi zakon o bezbednosti saobraćaja. U Beogradu je to učinjeno na 34 najprometnije raskrsnice i na mostovima.

"Pitanja poput onih ko može i pod kojim uslovima da postavlja kamere, na koji način da ih upotrebljava, nisu uopšte regulisana. Jedini izuzetak je Zakon o bezbednosti saobraćaja koji reguliše ova pitanja", kaže Aleksandar Resanović, zamenik poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Prema njegovim rečima, ovakvi uređaji se uglavnom postavljaju zbog bezbednosti objekata i ljudi. Zbog toga bi, prema evropskim standardima, moralo na svakom objektu koji je obezbeđen kamerama da stoji i pismeno obaveštenje o tome. U njemu moraju da budu sadržani i podaci o onome ko je postavio kameru. Takođe, zakonom mora da bude regulisana i evidencija ko ima pravo da pristupa snimljenom materijalu i odakle.

Ne nije ulična rasveta, već stub sa kamerama

Novi neželjeni snimci mogli bi da "procure" iz beogradske opštine Rakovica, koja ima centralizovan sistem video-nadzora u školama, ali i na dobrom delu teritorije. Ovaj sistem ne samo da snima "javne površine", već omogućava i zumiranje u pravcu van objekta koji se posmatra. Dovoljno je precizan i jak da može da snimi šta doručkujete ili nešto drugo...

Prema rečima Aleksandra Arsenina, stručnjaka za bezbednost elektronskih sistema i predsednika Pokreta za elektronsku privatnost, ne može se zabraniti postavljanje ovakvih sistema jer se tako obezbeđuje imovina i ljudi. Ipak, problem je slaba kontrola nad službama i privatnim agencijama, koje bi trebalo da se pravilno ophode prema snimljenim podacima.

"Prema našim podacima, snimci sa video-nadzora se uglavnom čuvaju između 10 i 30 dana, na serverima, a zatim se brišu, automatski ili ručno. Ipak, snimci mogu da se i pohranjuju na trajnije medije, a onda je pitanje ko će i kako da ih koristi", objašnjava Arsenin.

Većina postavljenih kamera, kako ističe ovaj stručnjak, "gleda" jednim delom na ulazna vrata, prozore ili čak u dvorišta suseda što predstavlja ozbiljan problem.

"Svaki građanin koji primeti da mu kamera narušava privatnost može da zatraži da se posmatranje drugačije reši. U suprotnom, treba se obratiti nadležnim inspekcijskim službama", kaže Arsenin.

U moru incidenata koji su se događali samo u bliskoj prošlosti mogao bi da se izdvoji jedan bizaran primer kada je jedan "prevareni" suprug tražio od preduzeća u komšiluku da mu daju snimke kamere kako bi mogao da utvrdi termin odlaska svoje žene iz kuće!

To otvara i pitanje odgovornosti vlasnika video nadzora. Pogotovo ako snimak načinjen sa njihovih kamera stigne do javnosti. To ne mora da bude kao u nedavnom "slučaju Arene", već je dovoljno i da neka osoba bude uhvaćena u trenutku odsutnosti, zamišljenosti... Zato, pazite šta radite, jer vas Veliki Brat posmatra!