"Kosovu direktan prolaz do Strazbura"

"Ne bavim se pitanjem (ne)legalnosti kosovske nezavisnosti, već samo pitanjem ljudskih prava," kaže izvestilac Saveta Evrope i švedski poslanik Bjorn fon Sidov za "Vesti".

Pred poslanicima iz 47 zemalja članica Parlamentarne skupštine (PS) Saveta Evrope na zasedanju u aprilu 2010. godine gotovo izvesno će se naći rezolucija sa predlogom da se građanima Kosova omogući pristup Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Na političkom planu to će nedvosmisleno značiti međunarodno priznavanje nezavisne pravosudne vlasti Kosova i zaokruživanje sistema njegove državnosti.

"Sve zemlje, bilo da su priznale Kosovo ili nisu, slažu se da države proizašle iz bivše Jugoslavije imaju evropsku perspektivu": Bjorn fon Sidov

U razgovoru za "Vesti" izvestilac političkog odbora PS Saveta Evrope, švedski poslanik Bjorn fon Sidov, ministar odbrane Švedske od 1997. do 2002. godine, kaže da će izveštaj "O stanju na Kosovu" biti usredsređen na pitanje ljudskih prava i građanskih sloboda na Kosovu, a da se neće baviti pitanjem "legalnosti ili nelegalnosti nezavisnosti Kosova".

Koja je vaša polazna ideja u izradi izveštaja?
- Mislim da je veoma važno uzeti kao polazište potrebu da se legalne vlasti i građani Kosova vežu za međunarodne zakone i konvencije.

Ustav Kosova sadrži odrednice koje su u skladu sa odrednicama evropskih konvencija Saveta Evrope. Građani Srbije, koja je članica Saveta Evrope, kao i ostali građani Evrope, imaju pristup Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Odbijeno 500 žalbi

Iako je Srbija članica Saveta Evrope čiji građani imaju pristup ovom sudu, građani koji žive na Kosovu, Srbi, Albanci i ostali, lišeni su tog prava. Razlog je taj što Srbija nema svoju sudsku vlast i sudski sistem na Kosovu i građani Kosova zato ne mogu da idu do Vrhovnog suda Srbije žaleći se na odluku nižeg suda. Da bi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio neki predmet, prvi uslov je upravo dokaz da je podnosilac žalbe iscrpeo sve sudske nivoe u državi uključujući i najaviši nivo - Vrhovni sud. Ovo je ujedno i objašnjenje zašto je odbijeno svih 500 žalbi koliko je otprilike do sada stiglo na adresu Evropskog suda u Strazburu - objasnio je za "Vesti" srpski diplomatski izvor.

Kosovo, međutim, nije član Saveta Evrope i njegovi građani zato nemaju pristup tom sudu. Vlasti na Kosovu treba da funkcionišu na osnovu istih onih (evropskih) konvencija koje su ratifikovali Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija...

Da li ćete ovim izveštajem podržati samoproglašenu nezavisnost Kosova?
- Lično sam se izjašnjavao za nezavisnost Kosova, a kao što znate, većina u Skupštini SE do sada je podržavala suprotan stav.

Naravno, kao izvestilac poštujem Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 UN, ali je neću stavljati u politički kontekst. Ostavljam višim političkim nivoima da se bave pitanjima legalnosti i nelegalnosti nezavisnosti Kosova koja su tema diplomatskog konflikta.

Usredsrediću se na ljudska prava, funkcionisanje pravne države i vlade, prava manjina i pitanja privatne svojine. Moj pristup je usmeren na pitanja kako konkretni pojedinci mogu da žive u mirnim i bezbednim uslovima, kako ljudi žive u selima i gradovima uključujući i Mitrovicu.

Neće li Vaš predlog da se pravosuđe na Kosovu samostalno poveže sa evropskim konvencijama, koje je Srbija već potpisala, zapravo ohrabriti vlasti u Prištini da se kandiduju za članstvo u Savetu Evrope?

- Neću se baviti tim pitanjem. Predlažući izveštaj, za cilj sam postavio traženje minimalnog zajedničkog imenitelja za one koji u PS Saveta Evrope brane pravo Kosova na otcepljenje i za one koji mu to pravo poriču. Svi se slažu oko jedne stvari, a to je evropska perspektiva čitavog zapadnog Balkana. Sve zemlje, bilo da su priznale Kosovo ili nisu, slažu se da države proizašle iz bivše Jugoslavije imaju evropsku perspektivu. U tom smislu nema konflikta. To potvrđuje i oktobarski izveštaj Evropske komisije.