Autonomija Sandžaka je političko pitanje
Reis ul ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić izjavio je da je "neozbiljno van terena i konteksta" politike rešavati pitanje autonomije Raške, odnosno Sandžaka.
Gostujući u emisiji Federalne TV BiH "Odgovorite narodu", Zilkić je odbio da se određuje prema obnovljenoj ideji “partizanske autonomije” Sandžaka koju je ranije pokrenuo Muamer Zukorlić, a sada i grupa intelektualaca koju predvodi muftiji blizak Almir Mehonjić, novinar revije “Saff”.
Na pitanje da li je autonomija Raške rešenje za nacionalno pitanje Bošnjaka u Srbiji ili korak u prekrajanju granica u regionu, Zilkić je kratko odgovorio da je to pitanje za političare i da je "neozbiljno rešavati ga van tog terena i van tog konteksta”.
Zilkić je, govoreći o odnosu unutar islamske zajednice, istakao da je ona u Srbiji jedna, jedinstvena i tradicionalna sa kontinuitetom od 1868. godine.
U emisiji u kojoj su pored Zilkića učestvovali Mehonjić, direktorka novopazarske NVO Urban in Aida Ćorović, profesor Rifat Škijelj i ratni komandant Prvog korpusa Armije BiH Ramiz Dreković, istaknuto je da je autonomija Sandžaka “legalno i legitimno” pravo Bošnjaka koji tu žive.
Da bi to pravo bilo i ostvareno, neophodno je, saglasili su se sagovornici, prethodno ostvariti bošnjačko jedinstvo u svim segmentima – političkom, kulturnom, obrazovnom…
U emisiju su, kako je rečeno, bili pozvani i ministri u Vladi Srbije Rasim Ljajić i Suleman Ugljanin, koji su svoj nedolazak opravdali ranije preuzetim obavezama, ali i muftija Zukorlić koje je svoje učešće uslovio prisustvom drugih gostiju.
Ćorovićeva smatra da je reč autonomija terminološka greška koja podrazumeva neku vrstu secesije i da je zato Zukorlić namerno koristi.
Ćorovićeva je rekla da je način na koji se plasira ideja o autonomiji Sandžaka neostvariva, ali da je ostvariva u smislu "decentralizacije i regionalizacije". Ona je mišljenja da Bošnjaci, svakako, treba da imaju jednu zajedničku teritoriju gde bi uživali sva svoja manjinska prava, ali bez sjedinjavanja sa severom Crne Gore, jer je to "priča s početka 90-tih" koja, kako je rekla, u ovom trenutku "ne stoji".
Srbija ima “užasno mnogo problema”, a jedan od njih je i to što još uvek nije počelo rešavanje pitanja decentralizacije države i onog trenutka kada se to dogodi, “Sandžak će svakako dobiti autonomiju”.
“Beograd je 90-tih generisao stravične podele i rat i, nažalost, i dalje nije raskrstio sa tom prošlošću. Nekim krugovima u Beogradu i dalje odgovaraju podele… Beograd u ogromnom delu snosi odgovornost za podele u Sandžaku”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, Beograd “nebaždareno” podržava Republiku Srpsku kao jednu vrstu protivteže Sandžaku.
“Zato je moj savet Bošnjacima da budu oprezni kada koriste reč autonomija, jer će to Beogradu odgovarati kao ravnoteža za Republiku Srpsku. I ti tonovi su sve jači”, rekla je Ćorovićeva.
Za Škijelja je autonomija Sandžaka jedna racionalna opcija koja podrazumeva onaj vid autonomije koji neće ugroziti stabilnost u regionu, podržavana od većine ljudi raspolućenih između Srbije i Crne Gore.
To pitanje, prema njegovim rečima, treba rešavati međusobnim demokratskim dijalogom između Beograda i Novog Pazara. Prethodno je, međutim, dodao je on, neophodno mirnim putem postići jedinstvo bošnjačkog nacionalnog korpusa koji je “ozbiljno demontiran".
