Lažno svedočenje "oznaša" o Draži
Bivši šef beogradske Udbe Dušan Stupar: Svedočenje anonimnog oznaša puno lažnih tragova i maštarija. Draža Mihailović je doveden sam i ubijen prema tadašnjim propisima.
General Draža Mihailović streljan je na Adi ciganliji. To je tačno. Ali, svedočenje anonimnog oznaša, na koje se sada oslanja Državna komisija, puno je neistina, lažnih tragova i maštarija. Tačno je samo da je ubistvo bilo na Adi!
Ovo ekskluzivno za ”Novosti” kaže Dušan Stupar, nekadašnji načelnik beogradske Udbe, koji je više decenija proučavao tajne arhive, izučavao ravnogorski pokret, doktorirao na toj temi i slušao, kako tvrdi, autentična svedočenja o samom činu streljanja.
Državna komisija pozvala je Stupara da im u ponedeljak da svoje svedočenje, ali on je odlučio da svoju verziju ispriča za ”Novosti”.
- Članovima Komisije mogu samo još jednom da podelim po primerak svoje knjige o Draži Mihailoviću. Nemamo mi šta mnogo da pričamo - rekao je Stupar.
Nekadašnji šef Udbe svedoči da mu je najviše detalja o izvršenju smrtne kazne ispričao saradnik iz službe Radovanović, koji je učestvovao i u hvatanju generala Mihailovića (najviši na čuvenoj grupnoj slici oznaša koji su uhvatili Dražu). Poređenjem sa drugim svedočenjima, koja su se ”poklopila”, Stupar je rekonstruisao misteriozne istorijske događaje 1946. godine:
Izvršenje smrtne kazne Mihailović je čekao u zatvoru u Đušinoj ulici u Beogradu.
- Dozvolili su mu da vidi suprugu i brata. Poslednja želja mu je bila paklica cigara i flaša rakije. Uslišili su mu je. Bila je to duga noć bez sna - ispričao je stražar, koji je Mihailovića nadgledao kroz otvor na vratima ćelije.
U 3 sata posle ponoći, zvuci otključavanja brave prekinuli su tišinu. Dva oficira Ozne poveli su Mihailovića, iscrpljenog od nesanice, duvana i slabe hrane. Ubacili su ga u auto i odvezli na obalu Dunava. Tu je već čekao čamac. Preplovili su reku i izašli na obalu Ade ciganlije.
Tamo, na obali, poređani su bili: streljački vod, tužilac, predstavnici pravosuđa i policije. Ispred njih je bila iskopana raka. U raki poboden kolac.
Generala su vezali za kolac. Pročitana je presuda, Mihailovićeva žalba i odgovor da se ona odbacuje. Usledilo je naređenje da se osuđenik strelja. Začuli su se rafali. Jedan od izvršilaca ušao je u raku, izvadio kolac sa Čičinim telom i položio ga. Tada su celu jamu prelili živim krečom i zakopali je.
- Ceo postupak izvršenja smrtne kazne sproveden je apsolutno prema tadašnjim propisima. Ni od jednog autentičnog svedoka nisam čuo nijedan detalj koji bi mogao da ukazuje na kršenje tadašnjih pravila - zaključuje Stupar.
Po njemu, priča devedesetjednogodišnjeg oznaša, čije se svedočenje nalazi u Komisiji, da je Mihailovićevo telo naknadno otkopano i prebačeno na Ratno ostrvo - plod su imaginacije.
- Ako telo nije odnela voda zbog čestih plavljenja, kada bi se kopanjem pronašlo mesto streljanja, tamo bi još morao da bude kolac. Kad nađu kolac, našli su Mihailovićevo mesto streljanja - završava Stupar.
