Trnovit put do overene diplome
Šta čeka nekog diplomiranog stručnjaka iz Srbije, kad se otisne u Evropu, u potrazi za poslom? Koja zemlja priznaje kvalifikacije stečene u Srbiji i koliko je teško nostrifikovati diplome?
Nemačka vlada uveliko radi na zakonu kojim bi se migrantima obezbedilo znatno brže priznavanje kvalifikacija i diploma, o čemu su "Vesti" nedavno pisale. Do sada je strancima u Nemačkoj bilo veoma teško da rade u strukama za koje su se školovali, posebno ako nisu posedovali nemački ili pasoš neke od članica EU.
U Švajcarskoj migranti iz zemalje van EU diplome mogu da overe uz velike poteškoće. Ipak, tamo je ta oblast regulisana zakonom.
U Austriji je olakšavanje procesa nostrifikacije stranih diploma sve aktuelnija tema, iako nema novije zakonske regulative.
Diplome iz bivše Jugoslavije ili Srbije u načelu nisu priznate u Francuskoj kada neko traži posao i kada na osnovu kvalifikacija treba da se odredi plata, ali su priznate kada migrant hoće da nastavi studije, pogotovu ako su po "bolonjskom sistemu".
U Švedskoj, osim kada je reč o lekarima, često je lakše završiti školu od početka nego polagati razlike.
Nemačka: Zakon sprema olakšice
Inženjeri kao taksisti, nastavnice kao prodavačice hamburgera, to je, najčešće, sumorna realnost za oko 300.000 stranaca u Nemačkoj, koji su svoju doktorsku titulu, primera radi, stekli u Iranu ili diplomu inženjera doneli iz Ukrajine.
Većina njih je bila prinuđena da radi nižekvalifikovane i slabije plaćene poslove ili da se doškoluje u Nemačkoj i tako obezbedi sebi adekvatan posao. Sada bi tome trebalo da dođe kraj.
Nemačkoj trenutno nedostaje 117.000 matematičara, informatičara, tehničara i inženjera iz oblasti prirodnih nauka. Pored toga, ovde se vapi za lekarima i medicinskim osobljem za negu starih i bolesnih.
Novi zakon za lakše priznavanje diploma stranaca zato nije samo dobar gest u integracionoj politici, nego pre svega nužda da se nadoknadi nedostatak stručne radne snage, koji zbog sistemskih i demografskih razloga postaje sve ozbiljniji problem Zapada.
Tako će, na primer, od sada jedan lekar iz Srbije moći da dobije dozvolu za rad, ukoliko ispunjava potrebne kvalifikacione uslove. Do sada to nije bilo moguće, čak i ako je studirao u Nemačkoj. Za to vreme, lekar iz Velike Britanije ili Francuske mogao je bez problema da radi u Nemačkoj.
Lica iz tzv. "trećih država" imaće pravo na proveru svojih kvalifikacija na osnovu jedinstvenih kriterijuma. Diplome priznate u jednoj saveznoj državi važiće za celu Nemačku.
Na osnovu podnetih zahteva i uvida u diplome, oni će najduže za tri meseca dobiti odgovor da li su te diplome priznate u Nemačkoj, šta eventualno moraju da nadoknade ili koja su dalja usavršavanja potrebna, da bi diplome bile priznate.
Biće uvedene i telefonske linije, preko kojih migranti mogu da dobiju sve relevantne informacije o procesu priznavanja diploma. Iako ima detalja u zakonu koji još nisu razjašnjeni, na primer, kome se podnose zahtevi za priznavanje diploma ili ko će da finansira ovu vrstu savetovanja, to je ipak pokušaj da se trenutni haos u priznavanju diploma reši.
Švedska: Ne važe ni profi vozačke
U Švedskoj nedostaje veliki broj lekara i useljenici koji imaju diplome iz bivše Jugoslavije, posle polaganje nekoliko ispita, imaju veliku šansu da rade posao za koji su se školovali. Oni koji su završili medicinski fakultet u EU ne moraju čak ni da polažu te ispite, i čim polože švedski jezik mogu da počnu pripravnički staž.
Za veliki broj ostalih zanimanja potrebna je švedska autorizacija i odgovarajuća stručna legitimacija. Oni koji su završili školu u EU mnogo lakše verifikuju svoje diplome od drugih.
Profesionalne vozačke dozvole iz Srbije Šveđani ne priznaju. Ko želi da mu se vrednuje visokoškolska diploma može da je pošalje u zavod za visoko obrazovanje i ta procena je besplatna.
Za neke poslove u policiji i vojsci, pored odgovarajućeg obrazovanja, obavezno je i švedsko državljanstvo.
Austrija: Priznati građevinci, šumari...
Brojni projekti migrantima otvaraju put za priznavanje kvalifikacija stečenih van Austrije. Beč je pre nekoliko godina uspostavio projekat nazvan Kompetentni centar za priznavanje diploma pridošlica, kao i pružanje mogućnosti daljeg obrazovanja.
Otvoreno je savetovalište za verifikaciju obrazovanja, koje je upućivalo na odgovarajuće kurseve za dopunsko obrazovanje i mogućnost finansiranja. Za proces nostrifikacije načelno su zaduženi Ministarstvo nauke i Ministarstvo obrazovanja. Postoji i Nacionalni informativni centar za akademsko priznavanje ( ENIC-NARIC) Austrija, nadležno za pitanja međunarodnog priznavanja akademskih zvanja i titula.
Postupci priznavanja srednjoškolskih diploma iz Srbije u Austriji su uređeni i državnim bilateralnim sporazumom iz 1974. godine koji se odnosi na maturu i koji omogućava našim maturantima pristup austrijskom visokom školstvu. Sporazum važi i za zemlje naslednice SFRJ.
Što se tiče fakulteta, na snazi je bilateralni Sporazum o jednakosti na univerzitetskom području, potpisan 1979. godine, po kojem se u Austriji priznaju diplome građevine, arhitekture, engleskog, šumarstva, istorije, pedagogije, stečene u Srbiji.
Francuska: Strancima manje zarade
Nosioci stranih diploma treba da se obrate na adresu Enic-Naric France (enic-naric@ciep.fr).
Pre zvaničnog zahteva za vrednovanje naše diplome, dobro je da studenti koji žele da nastave studije u Francuskoj pokušaju da se upišu na neki od univerziteta i škola u ovoj zemlji, podnoseći samo prevod ovlašćenog prevodioca. Tek ukoliko francuski fakultet traži mišljenje nadležne institucije - onda treba krenuti u proceduru nostrifikacije ili traženja potvrde o uporedivosti studija. Isto važi i za one koji traže posao.
Ukoliko je poslodavac spreman da vas zaposli i traži samo prevod diplome, nije potrebno pre toga ulaziti u proceduru vrednovanja diplome.
Francuski zakon, na primer, obavezuje našeg lekara da nostrifikuje svoju diplomu tako što će položiti veoma težak ispit praktično iz celokupne medicine. Godišnji broj onih koji, bez obzira na znanje, mogu da polože ovaj ispit - je ograničen.
Naši lekari, kao i njihove kolege iz država van EU, mogu da rade poslove koji odgovaraju njihovoj struci. Razlika je samo u tome što su daleko manje plaćeni nego oni koji imaju francuske diplome. Oni čak imaju pravo da polažu specijalističke ispite i usavršavaju se na francuskim fakultetima medicine, ali ostaju "lekari drugog reda" kada je reč o zaradama i nemaju pravo na privatnu praksu.
Švajcarska: Propis sve regulisao
Švajcarska priznaje medicinske diplome EU u okviru bilateralnog ugovora. Diplome iz oblasi medicine iz Srbije se ne priznaju, jer nema ni bilateralnog sporazuma dve države. Međutim, svaki kanton ponaosob ima mogućnost da izda licencu za rad i našim lekarima, ali samo pod uslovom da rade poslove u nivou Ašistentarzt (nešto poput našeg lekara na stažiranju).
Švajcarska komora ne priznaje naše diplome i za svako dalje usavršavanje u Švajcarskoj mora se položiti državni ispit ( Statsprüfung ), koji švajcarski studenti medicine polažu na poslednjoj godini studija, tako da se u ovoj struci praktično kreće od nule.
Za osobe koje nisu državljani EU su u oblasti medicinskih zanimanja sa visokom stručnom spremom zadužene kantonalne zdravstvene direkcije. U svim kantonima po Švajcarskoj postoje Berufsinf centri ( BIZ ), gde se mogu dobiti dodatne informacije o potrebnoj dokumentaciji za priznavanje diploma koje nisu stečene u Švajcarskoj.
Kod Državnog ureda za obrazovanje i tehnologiju ( BBT ) mogu se dobiti sve informacije o postupku kao i nadležnoj službi za priznavanje stranih diploma.
