Jelek i opanci za englesku kraljicu
Etnolozi tvrde da srpska narodna nošnja nikada nije više traženija među našima u svetu kao posle raspada Jugoslavije. Jelek i anterija su zahvaljujući dijaspori postali pravi modni hit među Nemicama, pa gospođe iz visokog društva rado dreše kesu i spremne su da za anteriju daju i 2.000 evra.
Nedavno je modna dizajnerka Dragana Jović, koja je u Ameriku otišla da se bavi modnim dizajnom, na takmičenje dizajnera "Projekat desing" u Sent Luisu predstavila kolekciju "Jelek", inspirisanu srpskom narodnom nošnjom. Osvojila je prvo mesto, a kao nagradu 30.000 dolara i šivaću mašinu.
"Inspiracija mi je bio upravo jelek. Koristila sam trake i konac za vez za izradu jeleka koji su manekenke nosile kao sastavni deo odeće i to se neobično dopalo ljudima iz američkog sveta mode", kaže Dragana Jović.
Amerikanka Pola Dejvis istoričarka i dizajnerka kostima sa Baknel univerziteta u Levisburgu, u Pensilvaniji, kaže da je Srbija zemlja koja ima najveću raznolikost narodnih nošnji na najmanjoj teritoriji.
"Posetila sam mnogo lokalnih srpskih folklornih festivala u Srbiji, ali i na svim kontinentima. Takav raskoš tkanina, boja i nakita kao u srpskoj nošnji nema ni jedan narod u svetu", kaže Pola Dejvis.
Vlasnik radionice za izradu nošnji "Srma" Dragan Ilić iz Jakova imao je tu čast da izradi srpsku nošnju za kraljicu Elizabetu.
"Kada je bio 80. rođendan engleske kraljice Elizabete pre tri godnine, pozvani su i naši Karađorđevići kao kumovi. Obratili su se stručnjacima u Etnografskom muzeju da im preporuče šta prepoznatljivo iz Srbije da ponesu kao poklon. Preporučili su im nas, da to bude jedna srpska devojačka šumadijska nošnja s početka 19. veka. Dva meseca nam je bilo potrebno da izradimo sve ručno: opanke, crne vezene čarape, plisiranu vunenu suknju, ručno tkan vuneni pojas, plišanu vezenu kecelju, plišani jelek vezen zlatnom srmom i košulju od srpskog platna. Nošnju je isprobala princeza Katarina, a onda smo je spakovali u prelepu škrinju za devojačku spremu. Imam informaciju da se Elizabeta oduševila nošnjom i danas je izložena u kraljevskoj umetničkoj zbirci u Bakingemskoj palati", priča Ilić.
(Opširnije u nedeljnom izdanju "Vesti" od 6.12.)
