Hteo da ratuje uz Če Gevaru
Miodragu Vukčeviću, penzioneru iz Smederevske Palanke, ukazala se lepa prilika da poseti Kubu. Ovih dana kontaktirala ga je službenica ambasade te daleke zemlje u Beogradu. Telefonski poziv je usledio pošto je u arhivi tog diplomatskog predstavništva pronađen njegov zahtev da se bori na strani kubanskog naroda.
U redove legendarnog Če Gevare hteo je da stupi 1961. godine, odmah posle invazije američkih snaga na Kubu. Tada je bio student u Beogradu i imao je 21 godinu.
- Oduvek sam gajio simpatije prema slobodarskom kubanskom narodu - naglašava Vukčević.
- Mene je svom silinom bio zapljusnuo zanos kubanske revolucije. Pročitao sam gotovo sve što je naša štampa pisala o Če Gevari i Fidelu Kastru.
Kada je Amerika napala Kubu, u meni je nešto progovorilo, zaigralo je srce u grudima i ja sam tada sebi rekao: "Miodraže, ideš na Kubu pa šta ti Bog da".
Iz studentskog doma 14. decembar uputio se u Ambasadu Kube s namerom da se prijavi za odbranu te zemlje. Tada je, veli, učinio nešto slično mnogim Jugoslovenima koji su kao dobrovoljci učestvovali u španskom građanskom ratu. "Španci" su mu zapravo i bili uzor.
Društvo prijateljstva
|
- Moji motivi za odlazak na Kubu su bili kristalno jasni - napominje Vukčević.
- Mene je tamo vodila želja da se borim rame uz rame sa hrabrim Kubancima kojima su drugi ugrozili slobodu. Uopšte nisam razmišljao o posledicama; da li ću se otuda vratiti živ u svoju zemlju.
Sigurno je da me je tada vodio i mladalački zanos i uzavrela krv. Mene je ta ideja dugo držala i ja sam više puta odlazio u ambasadu da se interesujem kad će me pozvati da krenem na Kubu.
Vukčević je tada uspeo da animira još neke svoje kolege studente koji su, takođe, bili spremni da se bore u Kubi. Bio je presrećan kad se prvi put sreo sa ambasadorom te zemlje Raulom Room.
- Primio me je veoma srdačno i lepo saslušao - seća se Vukčević.
- Ja sam njemu detaljno pričao zbog čega želim da se borim na strani njegovog naroda.
Bio je prijatno iznenađen mojom namerom, ali gotovo nijednom rečju nije nagovestio hoće li mi biti omogućen odlazak na Kubu.
Vukčević je razumeo da ambasador ne može doneti odluku i da će svakako morati da se s nekim konsultuje u političkom vrhu svoje zemlje. Znao je, takođe, da Ambasada nije imala mandat da skuplja dobrovoljce za rat.
Odgovor ni pozitivan ni negativan nikad nije dobio, ali mu je kubanska ambasada redovno slala novogodišnje čestitke.
Ovih dana će preko Ambasade uputiti pismo kubanskom lideru Fidelu Kastru.
- Pretpostavljam da je on obavešten o mojoj nekadašnjoj nameri da se borim u njegovoj zemlji. Lično ću ga informisati sa onim što sam želeo da uradim u svojim studentskim danima - veli Vukčević.
